Noćas sam sanjao predivan san
da bela pahulja pade mi na dlan
i dok se na dlanu lagano topila,
tu stvori se ti, moja mila.
Noćas sam sanjao da iz snežnog smeta
izraste ruža ko usred leta,
pa kad otvori latice svoje
ja tebe videh milo moje.
Noćas sam sanjao samo tebe
pa jutrom poželeh uverit sebe
pogledah jastuk,… san je java
to moje luče kraj mene spava.
Njena me ruka držala vrela,
gde li me u snu voditi htela?!
I tad joj videh sjaj u kosi,
“pa mi smo po snegu trčali bosi”.
Baš lep je bio taj zimski san
takva nam java i svaki dan.
Takva je ova zimska idila,
s tobom je sve lepo moja mila.
Milovan Petrović
(Прочитано: 83 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.279.942 пута)