Сваким се даном проблеми нижу,
А никог нема да их решава,
Стално ме неке невоље стижу,
Питам се шта се то са мном дешава.
Кад узмем оловку у руке своје,
Песма се сама од себе пише,
Речи се саме у строфу споје,
На крају само срце уздише.
Навиру мисли из моје душе
Као вода кад одвијем чесму,
Ваздан ме једним питањем гуше:
„Шта ми би да напишем песму?“
(Прочитано: 21 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.279.787 пута)