PRAŠINA ŽIVOTA…. ~milka vukic vujnovic

~nada~

.

Jesen te rodi listom tuge,

Bacali te od obale do obale,

Nikad ničija,

Uvek ničija,

Pa ni sama svoja.

.

Olujno more zatočenicm je postavi.

Radna a šibana,

Vođena rukom  neprijatelja

Sad čisti dno bunara,

A bunar bez dna…

.

Orlići s klisure zlo gledali,

Kliktanjem i piskom Boga dozivali :

……Odupirala se,branila

Zbpg dva bisera svoja…

I …preživela!

Bogu hvala,

Molitva dečja nije je dala!

A mislila je da nestaje

Bez otiska prsta!

.

Sunce ti lice obojilo

Sad osenjuj se stalno

Znakom Krsta:

Preživela si,

Milost ti je dana

Da se ne pređe cela Golgota

Ovako bi otrovana,

Prasina života.

.