”nada”
.
Predalek je dan do rodna kraja…
A tamo ognjišta nema,
Krkljaju me sećanja bolna,
Tišinom gledaju me
Roditelji moji usnuli,
Tišinom i osmehom…
Sestra moja, sijajućom srećom
Žedj mi blaži,
Čak i kad suzama
Krov nepostojeći glanca…
Muke se jedva tegle
Dok tuga silna srce mi davi.
Tišinom me gledaju
Kroz ogledalo moje sobe,
kroz dušu i …
Razumevanjem leče me.
(Прочитано: 17 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.398 пута)