SVE SU ZORE BUDILE ME SUNCEM – Milovan Petrović

Svi putevi vodiše me k’ tebi

bez oznaka i bez putokaza,

ni u mraku pogrešio ne bi

sudbinska je to za mene staza.

Sva su mesta za mene stanice

i u njima ništa lepo nema,

samo tvoje mesto me mamilo

i devojka što u njemu sneva.

Sve su zore budile me suncem

davale mi snagu za kretanje,

ptice su mi pevale kraj puta

da sam srećnik davale na znanje.

Mahaše mi kraj puta neznanci

smeškaše se vesela im lica,

neki bi mi samo dobacili:

“Idi dalje nije stranputica”.

I na kraju ja ugledah tebe

prepoznah te međ’ stotinu lica,

pitaš “Kako?” a ja pojma nemam,

dovede me do tebe ulica.

Milovan Petrović

–