Balada – Aleksandar Kavaja

Balada

Ne vidim te u ovom oblaku dima,
suština je da idealno ne postoji,
odmah do prozora tester od proleća,
i ista tuga,
na pragu polovine i dalje bez istine.

Bosa je zima a sreća hladnija,
uspavana zamka stanuje u predgradju,
i kao svaka sitnica,
Bulevar morala a moral ulica,
olovna kiša i dama bez lica.

Proći ce sve ovo , pitaćeš me kako je,
smireno , jasno i odglumljeno,
i biće nam balada,
strofa, refren i solo za kraj,
zar su važne reči,
poljubiću sećanja a ti me spreči.

Sve ovo je samo miris u notama,
trag koji je ostao,
kao kišni dani koji prijaju,
sms i dalje stoji na čekanju,
kao nada sa potpisom …

nikada.