Борислава Дворанац
Г Н Е З Д О
Вијеш гнездо
под трепавицама
одлазиш
од мене
са прозора
носиш
вреле сенке
грленим зеницама
хрлиш дану
милиш ка сутону
плетеш сан до јутра
силазиш низ леје
заблисташ
и нестанеш
у мени
рођен треном
жар тиња
напупело пролеће
убран зором
остаје ми цвет булке
и топао поглед срне
то ме носи
међ’ јорговане
на обалама Босута
__________________________________
(,,Ишчезли цвет”, Бранково коло,
Сремски Карловци, 2012.)
(Прочитано: 43 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.301.364 пута)