PTICA
Ima jedna ptica,u svom svetu sama.
Iz kaveza malog mile pesme peva,
o nadi,o letu,o lepom u nama,
svoje parče neba neumorno sneva.
Ta se ptica zove……,al’ to ne razume,
u kavezu malom svila svoj je dom.
Izašla bi preko,al’ kako,ne ume,
teško njenom srcu i nebu nad njom.
Pa se tešeć’ pita,kad umine poj:
“Kako li su sestre s’ one druge strane,
da l’ provode one k’o ja, život svoj,
il’ im neko lepše Sunce,tamo,grane?”
Samo Tvorac čuje njenog bića jade,
samo On razume da l’ je srećna,tužna,
i zašto joj tako tešku sudbu dade,
k’o zatvorenika ni kriva,ni dužna.
A svakim je časom lepša pesma njena,
u malenom oku nema iskre tuge.
Pa ponosno peva iz sna probuđena:
“U kavezu,to su one ptice druge!”
Ta je sreća bila vrlo kratkog veka,
u milosnom srcu k’o što uvek biva.
“Za sestrice mile,da l’ postoji leka?”-
zapita se ona,ni dužna,ni kriva.
Ima jedna ptica,u svom svetu sama.
Slobodna je,ali tužne pesme peva.
O žalosti sužnja,o ružnom u nama,
sad za svoje sestre parče neba sneva.
Ostajem bez reci . . .
Odlicno je malo reci.
Aleksandre,
istina je ono plavetnilo neba
rumen u daljini dok žuri noći;
da smo samo dah gorčine i slasti,
bistra mora u svojo samoći.
Šalje ti -neveliki pesnik-,to je zaista bio jedan i jedini J.
Imam jednu u njegovom duhu (usudih se da to napišem?), čeka malo dorade,e,to će biti interesantno tebi….
Ptica mi je prirasla ono bas i drago mi je što si je osetio…
Ne miriti se,boriti se bez snaga, naći je među ogradama i stegama i izdici se iznad njih.
Utopija,imenjače!
Uh.Lakše je bilo napisati,no učiniti…
Pozdrav, A.
P.S.Eto,napisah roman. A da probam sa prozom? Ha!Ha! Bila bi katastrofa.
znam citala sam je kad sam bila na odmoru…
sta reci…
Izvrsna pesma