Kafanica “Non-stop”
“Non-stop” kafanica
sve dok traje noćna tama
služi rulju pijanica,
prevejanih varalica,
lupeža i kurvica…
U stecište toga šljama
ušao sam jedne noći po ponoći.
Vidim:pijan kelner, kelnerica,
šankerica i polunaga pevaljkica.
Zabrinuh se:kako li ću noćas proći
kad me zgrabi pevaljkica
i još neka od droljica.
Al’ uprkos sramu, stidu,
ponadah se da i nije tako loše,
krenuh napred u levo ćoše
i zasedoh sa leđima prema zidu.
Dođe kelner.Ukrstio plave oči,
i smrsi u bradu što se koči:
“Gospodin će da nar…nar…ruči…?
“Dupli vinjak i kaficu!”
“Ka…fi…ficu!”-i na pod se ko vreća sruči.
Dogega se kelnerica za njom čova
Sa šeširom s dva-tri pera sokolova.
Odmah sede i zavapi:”Uh, sramota-
Niko ne zna za Don Kihota,
Erih Froma, ni Hegela, ni Lenjina,
A kamo li za slavnog Sartra i Staljina…”
Nije bio neka uštva.
Već, s licem tužnim punim bola,
jak pobornik zdravog društva…
Smetale mu gumi-žvake, koka-kola,
najke, tv program, jakne, farmerice,
Droga, kriminalci i homići i droljice…
Pevaljka već trese nedra
Vrcka kratka, jedra, bedra.
Na sto se pope, pa se prope
I zaciča:”Cigančica vodu gazi,
polako, suknju diže i ne pazi
i ne stidi što se crno jagnje vidi…”
Taj psiholog pogled skrenu
na vižljastu, ljupku, ženu,
nasmeši se i na mene:
“Zar ti nisi šmeker, švaca-
štih za žene usamljene?
Ova na te pogled baca!?”
Bez poziva lepa dama
Sa osmehom priđe nama…
Prvi vinjak čim proguta,
Naže se i prošaputa:
“Stan mi blizu- preko puta.”
Dok politikant ljut ko boa
Hvali vođe Informbiroa,
Na sva usta grdi Tita
Po belom svetu što se skita.
Osmehnuh se i laku damu
poslah kući samo samu…
Taj filozof i psiholog mudro pita:
“Kako mozak od dva kila
Diriguje masom tela od sto kila?”
Ne znaš? Ne znam ni ja,
Al’ uskoro znaću ja -da se zna!”
U cik snežne, ledne, zore
Dok još zvezde gore gore,
Prema centru Beograda
Krenuli smo obojica
lednih, tupih, mrkih, lica
Ko podzemlje velegrada.
(C) Miljojko Milojević
Auu…