ŽIVOT JE
Život je isuviše kratak za sanjare i lutalice
Umorne putnike kroz maglovite predele…
Тrenutak postojanja u ništavilu laži, prevara i boli,
Dok dušmani predano nanose duboke rane i rezove.
Život je isuviše kratak za izgubljene duše,
Za duga skrivanja u vlastitom biću.
Tišinom prekrivene uzburkane emocije…
Nad pučinom postojanja nova jutra tek sviću!
Život je isuviše kratak za mržnju, tugu i bes.
Isprepliće se misao sa realnošću dugom…predugom…
Postojati i biti samo svoj…tako dalek tuđim pogledima…
Plutati neodrživim trenutkom postojanja.
Život je naizmenično smeh i plač u istom trenu,
Borba i čekanje u nepreglednom redu sa početkom…a bez kraja.
Nevidljivi udarci verno vrebaju iz svakog ugla postojanja…
Visoko…gore…nedostižni su vrhovi neostvarenih ideala!
Život je isuviše kratak za izgubljene trenutke postojanja,
Za svaki uzdisaj i ispuštenu suzu po prašnjavom putu surove realnosti.
Oblutak sreće negde postoji i nežno ga na dnu potok umiva,
Samo hrabro…treba ga pronaći..jer on-na javi-umorno sneva!
(C) Ksenija Aleksić