Ogrlica – Ana Kljajić

OGRLICA

Oko vrata nosim biser

za nečiju lepotu

jedan katanac i dva ključa

sićušni rubin

tamniji od krvi

jedan klas da nahranim žeđ

za nekim

za onim čije se ime ne pominje.

Imam šišarku koja bode

nemoj dodirivati

desiće se bol

ponovo.

Tu je medaljon sa likom gospođe

od pre par vekova

da podseća na prošlost naboranu

i blede uspomene.

Sat je izgraviran

uskoro će dvanaest

ističe

ističe.

Imam i zrno

jeste maleno

zna se

otrov je za budale

neka se zaslade.

Na krilu goluba medved je

pa budi pametan

da li ćeš se usuditi

da na mene kreneš

jer

progutaću te

nećeš biti prvi zalogaj meda

tvrdim.

Sve to u boji bakra

sve opevano

sve nanizano

kao novo al tu je od ranije

mnogo ranije od tvog postanka.

Hajde razmrsi

teške mi figure

ako ti je uz hrabrost.

(C) Ana Kljajić