SECANJE ~ milka vukic v.

Opet se mravi natjecu
Utrobu joj seckaju,
Tugu seju u dusi,
Kroz oči ujedaju.
Uzdasi joj dušu cepaju
Blokiraju i pale
Isprekidane nervne kanale.
Mozak krvari,
Gubi se, luta,
Ne zna što, zašto,
gde i zbog čega traži
U snu, noćima, danima
Samo tvoje ime zna,
Njime sve ljude doziva.
Telefon ju muči,
Stalno ćuti, opet ona sama
Priča s tobom svakog dana.
Vreme prolazi, već je zima
Suze se lede, od soli pucaju,
Lice bledi, modri, maska je;
Ona plače, pa samo plače,
Hoće secanje da zaledi
Svoj bol u njemu da sahrani.