Tajna – Vjera Masovic

Neke stari su isuviše svete
Za tuđe podrugljive uši.
Čuvamo ih samo za sebe,
Bezbedne, samo svoje…

Ponekad te proganja,
Muči te kao kakva kletva.
Bode te, kao da je svuda,
I svi je vide, i svi će znati;

Ipak nikom nećeš reći,
Ponekad bi i od sebe skrio,
Ali je tu, uvek ti se vrati,
I držiš je uza sebe;

Udišeš njen opojni miris,
Dodiruješ je pažljivo,
Osećaš njen ukus zadovoljno
I tiho, tiho uzdišeš.

Samo je tvoja
Niko neće znati
Samo si moj
I nikome te neću dati