San – Emilija Matić

San

Kad bih mogla znati,

zašto mi san naruši,

pokida mir u duši.

Noću kada spavam,

ne trebaš me zvati.

Konačno, promenila sam sebe,

nisam više zarobljena,

ni zaljubljena,

sama hoću da šetam i maštam,

daleko od tebe.

Мnoge su minule godine,

otkako u mom životu ne traješ.

Prekasno je ako se kaješ.

Kradeš mi preostale sne,

a zatim nestaješ.