Spiritus Movens II

Šta je daljina… svaki put kad o tebi dušeslovim rezonancu ti srca ulovim i ozari me toplina… Skoro bez ikakve duševne hrane sve ove duge noći i dane i još bez neke opravdanosti jasne ona buja sve veća i veća umjesto da uvene da stane da zgasne… Ovo što kod mene u srcu gori svijet … Настави са читањем “Spiritus Movens II”

Šta je daljina…
svaki put kad o tebi dušeslovim
rezonancu ti srca ulovim
i ozari me toplina…

Skoro bez ikakve duševne hrane
sve ove duge noći i dane
i još bez neke opravdanosti jasne
ona buja sve veća i veća
umjesto da uvene da stane
da zgasne…

Ovo što kod mene u srcu gori
svijet bi novi moglo da stvori
ili postojeći da razruši…
Lijepo je preplavljen ljubavlju hoditi
ispod dubokog toplog neba
na oblaku sa uspomenom broditi
biti potreban kao kora hljeba…

Šta je daljina…
svaki put kad o tebi dušeslovim
rezonancu ti srca ulovim
i ozari me toplina…

U glavi te imam dušom te snivam
smiješ se srećna
strpljivo primičem  obale dok plivam
i svjedočim…

spiritus movens

ljubav je vječna!

Laku noć…

Odavno me nema… Živ sam dakle postojim… Dok čkilji mjesec Duboko u noć… Ostaje žal… More uspomena… Sjećanja… To je sve što imam… I nosim u kofer… Do sudnjeg dana… Ah ta sjećanja… A da… Laku noć… Do novog javljanja… Laku noć…

Odavno me nema…

Živ sam dakle postojim…

Dok čkilji mjesec

Duboko u noć…

Ostaje žal…

More uspomena…

Sjećanja…

To je sve što imam…

I nosim u kofer…

Do sudnjeg dana…

Ah ta sjećanja…

A da… Laku noć…

Do novog javljanja…

Laku noć…

ПОШТОВАНИ УМЕТНИЦИ – Милутин Плочић Мишко

ПОШТОВАНИ УМЕТНИЦИ Поштовани уметници, мајстори поезије и риме, дозволите да вам кажем своје име, можда није познато и цењено као ваше, али ми моји земљаци ову стазу мало утабаше… Зовем се Милутин, а презивам Плочић, али сви ме као Мишка знају, чули су да пишем тамо  неке песме, па решише да ми шансу дају… Долазим … Настави са читањем “ПОШТОВАНИ УМЕТНИЦИ – Милутин Плочић Мишко”

ПОШТОВАНИ УМЕТНИЦИ


Поштовани уметници,
мајстори поезије и риме,
дозволите да вам кажем своје име,
можда није познато и цењено као ваше,
али ми моји земљаци ову стазу мало утабаше…

Зовем се Милутин, а презивам Плочић,
али сви ме као Мишка знају,
чули су да пишем тамо  неке песме,
па решише да ми шансу дају…

Долазим оз маленог села,
које се Жабаре зове,
иако ми адреса жупска пише,
жабарац сам и не могу Александровац
од рођеног села да волим више…

Хвала Драгану Тодосијевићу,
да не беше њега, ни ја не бих био ту,
и хвала Љупчету,
што ми простор да пишем дао,
а ја ћу да оправдам све то
како будем умео и знао…

Моје песме нису као ваше поезија,
оне су обични стихови,
али у њима има истинског живота,
и у њима су моје жеље и снови…

Можда ће и оне неком да се допадну,
па била то деца или одрасли људи,
то остављам вама и времену нек пресуди…

© Милутин Плочић