Добродошли!
Odavno me nema… Živ sam dakle postojim… Dok čkilji mjesec Duboko u noć… Ostaje žal… More uspomena… Sjećanja… To je sve što imam… I nosim u kofer… Do sudnjeg dana… Ah ta sjećanja… A da… Laku noć… Do novog javljanja… Laku noć…
Odavno me nema…
Živ sam dakle postojim…
Dok čkilji mjesec
Duboko u noć…
Ostaje žal…
More uspomena…
Sjećanja…
To je sve što imam…
I nosim u kofer…
Do sudnjeg dana…
Ah ta sjećanja…
A da… Laku noć…
Do novog javljanja…
Laku noć…
ПОШТОВАНИ УМЕТНИЦИ Поштовани уметници, мајстори поезије и риме, дозволите да вам кажем своје име, можда није познато и цењено као ваше, али ми моји земљаци ову стазу мало утабаше… Зовем се Милутин, а презивам Плочић, али сви ме као Мишка знају, чули су да пишем тамо неке песме, па решише да ми шансу дају… Долазим … Настави са читањем “ПОШТОВАНИ УМЕТНИЦИ – Милутин Плочић Мишко”
ПОШТОВАНИ УМЕТНИЦИ
Поштовани уметници,
мајстори поезије и риме,
дозволите да вам кажем своје име,
можда није познато и цењено као ваше,
али ми моји земљаци ову стазу мало утабаше…
Зовем се Милутин, а презивам Плочић,
али сви ме као Мишка знају,
чули су да пишем тамо неке песме,
па решише да ми шансу дају…
Долазим оз маленог села,
које се Жабаре зове,
иако ми адреса жупска пише,
жабарац сам и не могу Александровац
од рођеног села да волим више…
Хвала Драгану Тодосијевићу,
да не беше њега, ни ја не бих био ту,
и хвала Љупчету,
што ми простор да пишем дао,
а ја ћу да оправдам све то
како будем умео и знао…
Моје песме нису као ваше поезија,
оне су обични стихови,
али у њима има истинског живота,
и у њима су моје жеље и снови…
Можда ће и оне неком да се допадну,
па била то деца или одрасли људи,
то остављам вама и времену нек пресуди…
© Милутин Плочић
Kroz nesanice Ptice povratnice dovikuju se u noći Sa strahom i nadom osluškujem Možda te vrate prevrtljivice… …Lete kroz polusan te nilske laste I krilima kidaju olovno moravsko nebo Gle Kroz proderane oblaka smeje se ponoćno sunce Smeješ se ti kroz procep jave i sna I pada po meni paperje ptica Krila mi niču I … Настави са читањем “POLUISTINE – Nena Miljanović”
Kroz nesanice
Ptice povratnice dovikuju se u noći
Sa strahom i nadom osluškujem
Možda te vrate prevrtljivice…
…Lete kroz polusan te nilske laste
I krilima kidaju olovno moravsko nebo
Gle
Kroz proderane oblaka smeje se ponoćno sunce
Smeješ se ti kroz procep jave i sna
I pada po meni paperje ptica
Krila mi niču
I ruka tvoja leptirasta me dotiče
Samo tako dlan na dlan
Kao krilo na krilo
Uljuljkuje me u izlomljen polusan…
…I poluglas tvoj je tu
Šuštav i lak kao leptir ili opali list
Šapće mi ozbiljne velike zakletve
I smešne male golicavosti
Smejem se (pre)glasno u snu
I smeh kao grmljavina u glavi
Razbija plavu poluistinu sanjanog
U crvenu istinu buđenja…
…Crveni tanak mlaz curi
Niz san i mermernu butinu
Moja poslednja mesečnica ističe
Polužena sam sada ovako suva
Ostarela u snu
Ističem iz priče o ljubavi i tebi
Rasanjena
Slušam moravske (ne)povratnice u noći
I (ne) osećam
Kako leptir Monarh u mojih prsima
Rasklapa krila i odleće
I ja sa njim…
…Opet sam te noćas sanjala
I odsanjala svoju smrt…
Još uvek dodir tvoj me budi osmeh što krasi ti lice još uvek moja si ljubav i muza s pogledom sanjalice. Još uvek dani počinju s tobom i ništa teško mi nije još mi se telom toplina širi ko vino kad se pije. Još mnogo toga u meni ima što želim tebi dati neka nas … Настави са читањем “JOŠ UVEK – Milovan Petrović”
Još uvek dodir tvoj me budi
osmeh što krasi ti lice
još uvek moja si ljubav i muza
s pogledom sanjalice.
Još uvek dani počinju s tobom
i ništa teško mi nije
još mi se telom toplina širi
ko vino kad se pije.
Još mnogo toga u meni ima
što želim tebi dati
neka nas ljubav ova naša
večno kroz život prati.
© Milovan Petrović
#MeTooNemoj da mi neki dušman opet napiše recenzijuda kljuca moja slovak’o živina kukuruzda se raskokodačeu polupraznoj saliza 300 evrakoje od mene neće izvućiI da ukucava uvredek’o ekserei na njih kačigadne slike:“Veštičija kulinarskareceptura” i “Klepetanje”to, elem, zaslužuje batineE, da je živ Branko Miljkovićte da se za mene potuče!Nemoj da mi se nekoolakša u knjiguda ispipa pesme … Настави са читањем “#MeToo – Eleonora Luthander”
#MeToo
Nemoj da mi neki dušman
opet napiše recenziju
da kljuca moja slova
k’o živina kukuruz
da se raskokodače
u polupraznoj sali
za 300 evra
koje od mene neće
izvući
I da ukucava uvrede
k’o eksere
i na njih kači
gadne slike:
“Veštičija kulinarska
receptura”
i “Klepetanje”
to, elem, zaslužuje batine
E, da je živ Branko Miljković
te da se za mene potuče!
Nemoj da mi se neko
olakša u knjigu
da ispipa pesme k’o mene
ON
NJEGA pre ili kasnije
čeka taraba #
MeToo
i još i to
da ove godine neće dobiti
Nobelovu nagradu
za NEmir
Mala pauza u Akademiji…
Uhvaćen je
ženepipajući
tzv “Kultur profil”
Sledeća dva decembra
pipaće
sam sebe
u zatvoru u Stokholmu
A moja knjiga putuje samnom
neotvorena
VIRGO INTACTA
© Eleonora Luthander