СКАКАВАЦ НАД ЕВРОПОМ
Раскорачен између два неба
Онога испод потпуно преврнутог
И онога изнад никад плављег
Отргнут екстремном котом
Још једну реч
Изговарам
Побожно и усиљено
Овде као ниједном досад
Осећам окове равнотеже
И придружујем се онима
Који су хтели вертикалом у небо
Одавде
Као никад презирем
Све затворене путање
Што скривају водоскоке
И птицама
Које прелећу вештачке паралеле
Добацујем челичне мрве
Да истрају
У исконском кидању
6. јул 1979.
Песма је записана у авиону Будимпешта – Кијев и прочитана истог часа генерацији студената електротехнике са ФТН Нови Сад која је путовала на апсолвентску екскурзију у Кијев, Лењинград и Москву. Пошто није објављена у мојим књигама, а моја генерација са студија је није заборавила, то јој, са ове раздаљине, песму ПОСВЕЋУЈЕМ. Рајица Драгићевић (9.4.2018)