Дан: 3. август 2016.

Pustinjska ruža

Iznjedrena iz ničega vrelinom ljubljena vjetrovima šibana čudna različita drugačija ćudljiva sama daleka i ničija moja pustinjska ružo kao vodu si me ispila u svoju besmrtnu ljepotu si me kao roba okovala ti, suncem i vrelinom stvorena katarzama u led pretvorena povela si me ne pitajući putem bezvremena. Nijem i slijep slijedim ti tragove u … Настави са читањем “Pustinjska ruža”

Iznjedrena iz ničega
vrelinom ljubljena
vjetrovima šibana
čudna
različita
drugačija
ćudljiva
sama
daleka i ničija
moja pustinjska ružo
kao vodu si me ispila
u svoju besmrtnu ljepotu
si me kao roba okovala
ti, suncem i vrelinom stvorena
katarzama u led pretvorena
povela si me ne pitajući
putem bezvremena.
Nijem i slijep slijedim ti tragove
u dubokom pijesku pustinje
izgubljene
nevidljive
vjetrovima obrisane
u nekoj dini zatočen
čekam kraj puta
na kojem stojiš ledena
da me sa sobom povedeš
čistog i snažnog
od svega prizemnog i ljudskog
oslobođena
pročišćena
ti, moja pustinjska ružo
ti si me za sebe
u sebi
u vremenu bezvremena
zatočenikom učinila
ka beskonačnosti povela
a nisi me, ružo moja pustinjska
nisi me ništa pitala.
Rođena iz ničega
drugačija
čudna
svoja i ničija
moja ruža pustinjska
ćudljiva
daleka
zašto je mene takva besmrtna
na svoj put katarzama posut povela
pitao sam vjetarove i dine
pitao sam karavane i oaze
dok sam slijep i nijem hodio
za tragovima vlastite katarze.
Ti, ti me ništa nisi pitala
moja besmrtna
moja ledena
ćudljiva ružo pustinjska.

 

© Nevenka Savić Alispahić

ДОБРИНКА – Срећко Симић

ДОБРИНКА Припекла жега Година издашна, поље бремено Дан у подневу, к`о сваки Жедна стока Бунар ми руке развлачи Нешто ми тешко у ногама Вучем их к`о своје године У опанке искидане Јутрос се немо сложисмо У поље данас нећемо! Нешко се тешко За нашом војском навлачи. Посласмо трактором сина У село суседно код сестре Стари … Настави са читањем “ДОБРИНКА – Срећко Симић”

ДОБРИНКА

Припекла жега
Година издашна, поље бремено
Дан у подневу, к`о сваки
Жедна стока
Бунар ми руке развлачи
Нешто ми тешко у ногама
Вучем их к`о своје године
У опанке искидане

Јутрос се немо сложисмо
У поље данас нећемо!
Нешко се тешко
За нашом војском навлачи.
Посласмо трактором сина
У село суседно код сестре

Стари тарабу поправља
И прасад псује што грде
Застаје често…. и ослушкује

Из села колона стиже
Лелек на завежљај
Тежак ко тежак летњи дан
Човеку из руку чекић испада
Из куће брзо излази
За њим се немо тетурам
На чија ћу кола да стигнем

Пружа ми руку сусетка
Слабашна снага малакса
Опанак стари отпаде
Седам на туђи завежљај
Ни времена да заплачем
Само ми поглед остаде прикован
За кућу моју
Багремове
И стоку везану за њих

Да ли ће је неко нахранити
Да ли ће жедна рикати
Док вратим се

Опанак стари
Изгуби се под точковима колоне

И сада сањам
Стоку што умире, амбар пун жита, подрум ракије
И балон
Закопан пре триест лета
За добар дан
За свадбу

Иако чујем
Да згариште је мој дом
У коме децу изведох на пут
Окрећем често поглед ка југу
И тешим себе и своју тугу
Доста је гостова било
Време је
Кућа не чека
Родна је година, стоке се накотило
Треба им људска рука.

КЉУЧ СРЦА – Срећко Симић

КЉУЧ СРЦА Запиши мисао што ти се с вечери док киша ромиња по глави врзма. Нек нема круну, нек нема име. Просто, у срцу славину одврни, из ње ће потећи стихови, риме. А да их неком, некад прочиташ не мисли дуго није срамота можда ће нежност ил` нешто друго у њима препознати шта је лепота. … Настави са читањем “КЉУЧ СРЦА – Срећко Симић”

КЉУЧ СРЦА

Запиши мисао
што ти се с вечери док киша ромиња
по глави врзма.
Нек нема круну,
нек нема име.
Просто, у срцу славину одврни,
из ње ће потећи стихови, риме.

А да их неком, некад прочиташ
не мисли дуго
није срамота
можда ће нежност ил` нешто друго
у њима препознати шта је лепота.
Можда ће у твоме збуњеном гласу
што ће к`о лист на ветру дрхтати
чаробна реч у топлој ноћи
нечије драго срце откључати.

U KUĆI JEDNOJ – Milovan Petrović

U kući jednoj tužan je neko pogled mu luta kroz prozor daleko šta li to traže njegove oči koga to čeka da li će doći. Veče se spušta, počinje tama daleko negde žena sama umoran korak suza u oku u srcu nosi tugu duboku. Starac i dalje kroz prozor gleda pogled zamagljen a kosa seda … Настави са читањем “U KUĆI JEDNOJ – Milovan Petrović”

U kući jednoj tužan je neko
pogled mu luta kroz prozor daleko
šta li to traže njegove oči
koga to čeka da li će doći.

Veče se spušta, počinje tama
daleko negde žena sama
umoran korak suza u oku
u srcu nosi tugu duboku.

Starac i dalje kroz prozor gleda
pogled zamagljen a kosa seda
mračno napolju, on vidi sliku
jedna mu žena na vidiku.

Da li je varka il samo sena
suviše stvarno, “Ma to je žena”
Uđe u sobu pogleda sliku
baš ta je žena na vidiku.

Pogleda ponovo kroz prozor stana
žena je bila fatamorgana.
I osta dugo starac u noći
čekati ženu možda će doći.

Dok tako prolaze noći i dani
starac i baka tuguju sami.
Svako je na drugom kraju sveta,
a mladost prošla… eh koja šteta.

Milovan Petrović

UREZANE SUTRASNJICE ~ milka vukic v.

  . U sveopstoj harmoniji radosti Pronosi veru I nadu… Prema blagostanju hodajujci Kroz putanju zacrtanu. . I ovom povjetarcu vreme ce odoleti Dok zmirka sjaj reke iz sumraka…. Orosena flasa crnoga vina Vapi da se veseljem iskapi. . Urezane su sve sutrasnjice… Kroz trepet trena trenutka… Sve manipulacije neargumentovane Ko paranoja od stijene odskacu. … Настави са читањем “UREZANE SUTRASNJICE ~ milka vukic v.”

 
.
U sveopstoj harmoniji radosti
Pronosi veru I nadu…
Prema blagostanju hodajujci
Kroz putanju zacrtanu.
.
I ovom povjetarcu vreme ce odoleti
Dok zmirka sjaj reke iz sumraka….
Orosena flasa crnoga vina
Vapi da se veseljem iskapi.
.
Urezane su sve sutrasnjice…
Kroz trepet trena trenutka…
Sve manipulacije neargumentovane
Ko paranoja od stijene odskacu.
.
Ogoljenim tamnim djonovima
Licemjerno je traziti vlasnika…
Vrujeme istine lazi nepije…
Vremeplovu lozinka netreba.