Дан: 2. август 2016.

ТА ЖЕНА!!!!!!

Нисам те волела никада,
морам признати себи,
а свим ти се срцем предала,
јер никада другачије не бих!

Нисам те волела ни онда,
када сам се на љубав клела,
не, лагала те никако нисам,
јер ни себе нисам смела!

Нисам те волела ни тада,
када сам највише хтела,
од песка сам куле дизала,
и ватру из сивог пепела…

Нисам те волела никада,
не зато што не умем,
ти ниси био мој свемир,
ни анђео кога разумем…

Срце је било ко’ лудо,
а додири увек хладни,
ја веровах у чудо,
а, увек остасмо гладни…

Можда је све то живот,
а љубав лаж која боли,
две сузе на дну мора,
до којих срце рони….?!

Можда је обмана јутро,
најлепши трен за сећање,
или је све што је мудро
дато да ткамо кроз јецаје…?!

Нисам те волела никада,
а, сва изгорех од жеље,
од стрепње да нисам вољена,
ноћи ми посташе беље…

Нисам те волела никада,
а, волела бих да јесам,
јер у паклу не бих горела…
Кога сам волела… не знам?!

И дал је волети разумно,
ил’ само луда храброст,
да нисам слепо волела,
где би ми прошла младост!?

Нисам те волела никада,
и можда никога нећу,
али радост и пораз заједно,
донели су ми срећу…!

Сада имам звезду у оку,
и један знак на челу,
осмех је моје име…
Још нико не зна ту жену!

(с) Миладиновић Сандра Мајра