МОЈЕ БОЈЕ
Ван мене има доста боја
али ниједна није као моја…
Час су прозрачне као измаглице,
ил’ цвркутаве веселе птице…
У њима бојим кораке своје,
у њима мисли моје се роје,
и погледи су моји у њима,
моја су савест и моја рима…
Нијансе њихове некада бледе,
сете на сету, сузе и тебе,
њишу се тако ко’ гране бреза,
нижу ко’ ниске, ко’ вез до веза…
Да нема њих не би ни мене,
и оне марљиве боје зелене,
у којој најчешће душа одмара
моје су село и крсна слава!
И непознато мојих је боја,
те руке хладне и нова бора,
у јутро сиво када залутам
ко’талас роним, ко барка плутам!
(с) Миладиновић Сандра Мајра
