Ostavljam ti pesmu srcem napisanu
na belom papiru svakom našem danu.
Ostavljam ti u njoj mladost, naše snove
a ja moram ići jer daljina zove.
Ova će ti pesma znam uvek pomoći
kad’ posumljaš da ti više neću doćii.
Kad ti crne noći postanu preduge
kad poželiš nestati zbog bola i tuge.
Tad znaj da te volim, da si ljubav moja
da me u snu miluje samo ruka tvoja.
Da sam stalno tužan, da za tobom patim
da živim za dan, kad ću da se vratim.
I znaj da mi ova daljina ne prija
jedino si sunce što za mene sija.
Zraci tućeg sunca, ogrejat’ me neće
u tvojim je ljubav, obećanje sreće.
Milovan Petrović