Дан: 29. јун 2016.

ETIDA -Nena Miljanović

pesnikinjo moja ostavi se pera ti ne znaš da pevaš samo se rasipaš rečima bez sroka gde ti je umeće da barokne rime u sonete nižeš o raskoši tela na krznu kraj kamina o bisernoj suzi ispod snenog kapka i srcu što jeca uzvišenim bolom to je poezija ti ne znaš da voliš sva ta … Настави са читањем “ETIDA -Nena Miljanović”

pesnikinjo moja
ostavi se pera
ti ne znaš da pevaš
samo se rasipaš rečima bez sroka
gde ti je umeće
da barokne rime u sonete nižeš
o raskoši tela na krznu kraj kamina
o bisernoj suzi ispod snenog kapka
i srcu što jeca uzvišenim bolom
to je poezija
ti ne znaš da voliš
sva ta proza prosta o kojoj ti pišeš
zar je o ljubavi
zar su za poeme
te obične reči iz ćutljivog grla
kad mu korak čuješ pred vratima doma
težak i umoran
i samo ste oči bez suvišnih reči
i zar je to ljubav
kada slomljen klone u postelju tvoju
lice ti dodirne i kosu poljubi
pa sve do u svanuće
rame ti njegovo gnezdo i uzglavlje
disanje mu slušaš
i srce ti kuca od ptičijeg tiše
da ga ne probudiš
šćućurena u stih koji se ne piše
već sam sebe peva niko da ne čuje
molitvu životu
samo da pre njega prestaneš da dišeš
copyright © Nena Miljanović
29.06.2016.

URBANA PESMA – Milovan Petrović

  Pospane ulice, umorni perači; “Noć je baš bila duga” I beskućnik jedan što besciljno luta na licu život i tuga. Nekad je tako srećan bio imao svoj mali dom, a sada usamljen ulicom luta živi u svetu svom. Niko mu više ne želi prići bar to je priča stara bezkućnik kažu i propalica a … Настави са читањем “URBANA PESMA – Milovan Petrović”

 

Relaterad bild

Pospane ulice, umorni perači;
“Noć je baš bila duga”
I beskućnik jedan što besciljno luta
na licu život i tuga.

Nekad je tako srećan bio
imao svoj mali dom,
a sada usamljen ulicom luta
živi u svetu svom.

Niko mu više ne želi prići
bar to je priča stara
bezkućnik kažu i propalica
a izgled samo vara.

Ne tako davno podiže kredit
sledio snove je svoje
gradiće kuću malu malenu
samo za njih dvoje.

Devojka njegova mlada i lepa
mnogi bi za nju sve dali
svakoga jutra prolazi baš tu
jer radi u pekari.

Bankar mu reče da renta je mala
i da je imao sreću
da bi u drugim bankama dobio
samo kamatu veću.

Lažu bankari kao i uvek
đavolja to je fela
kad kamata počne naglo da raste
tad kažu; “…ma ko ih tera”.

I tako bankar uze mu kuću
nemade kredit da vrati
zatim se desi nešto još gore
želite i to znati?

Prolazi bankar ulicom često
u novom Jaguaru
i tako u njoj poseti po nekad
malu pekaru staru.

Pogleda bankar kasirku mladu
“Moram je imati za sebe
ja jesam zaista ružan i star
al’ moja kola vrede”.

Ne Prođe dugo i mlada “dama”
posta bankaru žena
a naš beskućnik ulicom luta
kažu da sreće nema.

Često i sada ulicom prođe
mislite zbog mirisa hleba!?
Pekara njega na ljubav seća
ljubavi malo mu treba.

Milovan Petrović