Добродошли!
Даље од мора, и севернога пола, тражићу те моја, девојко из снова. Кроз шуме и реке, низ планине и стене, на ивицу краја, и до самог раја. Тражићу те упорно, кад све буде суморно, срце није уморно, наћи ћу те убрзо.
Даље од мора,
и севернога пола,
тражићу те моја,
девојко из снова.
Кроз шуме и реке,
низ планине и стене,
на ивицу краја,
и до самог раја.
Тражићу те упорно,
кад све буде суморно,
срце није уморно,
наћи ћу те убрзо.
Моја је дама, та девојка права, увек је питам, зашто седи сама. Моја је дама, прелепа и сјајна, лепша од ноћи, сјајнија од злата. Моја је дама, као бисер у мору, лепша је више, него сунце у зору. Моја је дама, као сан и јава, бићу увек ту, да небуде сама.
Моја је дама,
та девојка права,
увек је питам,
зашто седи сама.
Моја је дама,
прелепа и сјајна,
лепша од ноћи,
сјајнија од злата.
Моја је дама,
као бисер у мору,
лепша је више,
него сунце у зору.
Моја је дама,
као сан и јава,
бићу увек ту,
да небуде сама.
На плажама морским, гледали смо звезде, гласно смо повикали, наш си цели свете. Сви ти предели, слатки као мед, мамили су дуго, нас у неки плес. Твој осмех,то је моћ, сија као сунчев зов, као светло,као сунце, волећу га увек дуже.
На плажама морским,
гледали смо звезде,
гласно смо повикали,
наш си цели свете.
Сви ти предели,
слатки као мед,
мамили су дуго,
нас у неки плес.
Твој осмех,то је моћ,
сија као сунчев зов,
као светло,као сунце,
волећу га увек дуже.
Огњеним пламеном, моје срце куца, отишла си далеко, па ми душа тихо пуца. Као ваздух небески, тебе сам заволео, зато те и никад, нисам ни преболео. Сећаш ли се улица, романтичног Париза, у ком си била лепша, него Мона Лиза. Чекаћу и године, као усне пољупце, слаћу ти и поруке, јер још волим те.
Огњеним пламеном,
моје срце куца,
отишла си далеко,
па ми душа тихо пуца.
Као ваздух небески,
тебе сам заволео,
зато те и никад,
нисам ни преболео.
Сећаш ли се улица,
романтичног Париза,
у ком си била лепша,
него Мона Лиза.
Чекаћу и године,
као усне пољупце,
слаћу ти и поруке,
јер још волим те.
Њене усне ватрене, вреле као лава, пољубе ме тако, да останем без даха. Очи као бисери, срећом увек сјаје, толико плаветнила, ни море чак не даје. Њено срце није ствар, па да само куца, већ воли као безброј, заљубљених душа.
Њене усне ватрене,
вреле као лава,
пољубе ме тако,
да останем без даха.
Очи као бисери,
срећом увек сјаје,
толико плаветнила,
ни море чак не даје.
Њено срце није ствар,
па да само куца,
већ воли као безброј,
заљубљених душа.
Победа ил пораз, окрени други образ, буди увек добар, буди увек ти. Истина је живот, љубав је пут, у њему су људи, за тебе увек ту. Мислиш да је пакао, али све је ово рај, немој да мрзиш, и бићеш вољен знај.
Победа ил пораз,
окрени други образ,
буди увек добар,
буди увек ти.
Истина је живот,
љубав је пут,
у њему су људи,
за тебе увек ту.
Мислиш да је пакао,
али све је ово рај,
немој да мрзиш,
и бићеш вољен знај.
Узбуркане емоције, само лудо круже, кад им се одупиреш, оне трају дуже. Сећаш ли се осмеха, кад нестане са лица, будеш као птица, тужан,сломљених крила. Некад вичеш, па гласно кажеш,не, а некад срећан, тад у ствари смејеш се.
Узбуркане емоције,
само лудо круже,
кад им се одупиреш,
оне трају дуже.
Сећаш ли се осмеха,
кад нестане са лица,
будеш као птица,
тужан,сломљених крила.
Некад вичеш,
па гласно кажеш,не,
а некад срећан,
тад у ствари смејеш се.
KASNE MI RECI Gubim vreme dane i sate dok vetrovi nemira viju zaspale noci molim da vrate pesama mojih melodiju. Kasne mi reci kasne minuti uzdise i pesma od htenja suza u oku ko da se muti i kvasi haljinu besanih bdenja. I svaka moja rec recena postaje pesma sto ne cuti ona je ja,ja … Настави са читањем “KASNE MI RECI”
KASNE MI RECI
Gubim vreme dane i sate
dok vetrovi nemira viju
zaspale noci molim da vrate
pesama mojih melodiju.
Kasne mi reci kasne minuti
uzdise i pesma od htenja
suza u oku ko da se muti
i kvasi haljinu besanih bdenja.
I svaka moja rec recena
postaje pesma sto ne cuti
ona je ja,ja samo sena
kasne mi reci kasne minuti.
08.01.2013.
Dok noc se spusta i jos jedan odlazi dan, tesko mi je,plakao bih rado,zelim da budem sam. U grudima kao da vazduha nema,u srcu rane peku Oci mi vlazne,cutima suze samo sto mi ne poteku. Koliko mi je tesko,tesko nocas posebno Malo,samo malo bi mi tvoje ljubavi bilo potrebno. Tesko mi je,prikupljam misli,pravim nekakav zbir … Настави са читањем “SAMO BI DA PLACEM”
Dok noc se spusta i jos jedan odlazi dan,
tesko mi je,plakao bih rado,zelim da budem sam.
U grudima kao da vazduha nema,u srcu rane peku
Oci mi vlazne,cutima suze samo sto mi ne poteku.
Koliko mi je tesko,tesko nocas posebno
Malo,samo malo bi mi tvoje ljubavi bilo potrebno.
Tesko mi je,prikupljam misli,pravim nekakav zbir
Nervozan sam,osecam veliki u dusi nemir.
Neznam,sve vise razmisljam a manje shvatam
Volim,u dusi sam tuzan sve vise sam.
Ono sto zelim neda mi se da imam nikako
Samo bi da cutim,o kako bi nocas plako.
Kao da se branim,odupirem necemu jacem
O zasto?Zasto bi nocas samo da placem?
Cutim,nemir mi dusu obuzima
Drhtim a bol mi razum oduzima
Ne shvatam sta mi se ovo desava nocas
Zasto nemiri i patnje uvek idu uz nas?
Ne shvatam zasto ovoliko stradam
Jesam li,i imam li gde jos da propadam?
Kao da je sva zla sudbina meni dala
Hodam bez volje i ideala.
I uvek uvece dok se gresan Bogu molim
Molim,da me zavolis onoliko koliko i ja tebe volim.