Добродошли!
Vrijeme . Što pročisti vrijeme čisto je kô suza, kô planinski izvor koga kamen mije, samo strpljiv biti, a vrijeme će reći šta činiti sutra, a šta činit nije! I nije žaliti što ukrade vrijeme, samo je za reći -Moralo je tako- vrijeme kada krade, ono nagradjuje, ako se ukradeno ne shvati olako! . … Настави са читањем “Vrijeme – Miro Beribaka”
Vrijeme
.
Što pročisti vrijeme
čisto je kô suza,
kô planinski izvor
koga kamen mije,
samo strpljiv biti,
a vrijeme će reći
šta činiti sutra,
a šta činit nije!
I nije žaliti
što ukrade vrijeme,
samo je za reći
-Moralo je tako-
vrijeme kada krade,
ono nagradjuje,
ako se ukradeno
ne shvati olako!
.
Miro Beribaka
PLAVI SOKOLE . Zbirka ”Nada” 2012. . Plavi Sokole krute su mi godine, A nasa mora, miljama udaljena Oluje ne mogu spojiti, divni gospodine, Nit’ moja osecanja da budu spaljena. . Rado bih obalom s tobom setala, Pokraj tebe sedela, bodrila rad tvoj, Puteve proslosti obisla, prosto, cvetala… Ti bi bio… ti jesi princ moj. … Настави са читањем “PLAVI SOKOLE ~ milka vukic vujnovic”
PLAVI SOKOLE
.
Zbirka ”Nada” 2012.
.
Plavi Sokole krute su mi godine,
A nasa mora, miljama udaljena
Oluje ne mogu spojiti, divni gospodine,
Nit’ moja osecanja da budu spaljena.
.
Rado bih obalom s tobom setala,
Pokraj tebe sedela, bodrila rad tvoj,
Puteve proslosti obisla, prosto, cvetala…
Ti bi bio… ti jesi princ moj.
.
Sokole Plavi pozlati svoj narod, srpski rod,
Nove bisere jos mu podari
Da lakse prebrodi muka hod,
Zbog svetskog mocnika, sto ga kvari!
.
Ne menjaj duh i srce, Sokole Plavi,
Jer Gospod te po liku svom sazda
Sjaj tvoje zvezde i ovde stize, ne zaboravi,
A moja pesma pratit ce te vazda.
.
SRECNA ZENA ( Zbirka NADA ) . Vetricem je i sapatom mazi Ljubav koja se preliva Ocima zbija, Zvezde i duge poklanja, Iskreno, cuva i voli Od prvoga dana On ima nju I ona njega Oni imaju svega! Srecna zena postoji, Ljubavlju dom doji.
SRECNA ZENA
( Zbirka NADA )
.
Vetricem je i sapatom mazi
Ljubav koja se preliva
Ocima zbija,
Zvezde i duge poklanja,
Iskreno, cuva i voli
Od prvoga dana
On ima nju
I ona njega
Oni imaju svega!
Srecna zena postoji,
Ljubavlju dom doji.
DVA ANDJELA ( zbirka ‘kosulja plava’) . OSECA, ZNA VIRTUALNO OZIVLJAVAS NJENE MISLI I OSECAJE ISTO TO PRIZELJKUJES… DVA DALEKA ANDJELA BOZJOM PROMISLOM POVEZANA
DVA ANDJELA
( zbirka ‘kosulja plava’)
.
OSECA, ZNA
VIRTUALNO OZIVLJAVAS
NJENE MISLI I OSECAJE
ISTO TO PRIZELJKUJES…
DVA DALEKA ANDJELA
BOZJOM PROMISLOM
POVEZANA
.LOVORIKE TUGE . ” nada” 2012. . Lovorike tuge i mirisu tuzno Ulice nicije su drugarice moje Hodam tako kroz ovo vreme ruzno Dok stalno mislim na reci tvoje. . Iskrenost je vrlina i kazna. I zar me za to prijatelj mrzeti moze?! Naviru burna secanja razna… iskrena sam bila, o Boze! . Njegova senka … Настави са читањем “LOVORIKE TUGE ~ milka vukic vujnovic”
.LOVORIKE TUGE
.
” nada” 2012.
.
Lovorike tuge i mirisu tuzno
Ulice nicije su drugarice moje
Hodam tako kroz ovo vreme ruzno
Dok stalno mislim na reci tvoje.
.
Iskrenost je vrlina i kazna.
I zar me za to prijatelj mrzeti moze?!
Naviru burna secanja razna…
iskrena sam bila, o Boze!
.
Njegova senka u meni cveta,
Ali zbog nesporazuma srce jauce
Ne brisu se tek tako mnoga leta,
Kao da nije postojalo JUCE!
.
Nisam ti vise blizu i ”greju” me sete,
Boze, molim Te, smirenost mi podari!
U zivotu najbolje je dok si dete
Odrasle lome prolazne stvari…
TEŽNJA TEBI Slomili su me i klečala sam uplakana pred svetinjom u crkvi, molila da me mržnja ne savlada, da me tuga i očaj ne pobede! Skupljala sam komadiće stakla, koji su se rasuli po mojoj duši! Ugasi tamu, odnesi nemir, i baci ih bezdan! Ti svemu daješ početak i kraj! Ako u mojim očima … Настави са читањем “TEŽNJA TEBI -Miladinović Sandra”
TEŽNJA TEBI
Slomili su me i klečala sam uplakana
pred svetinjom u crkvi,
molila da me mržnja ne savlada,
da me tuga i očaj ne pobede!
Skupljala sam komadiće stakla,
koji su se rasuli po mojoj duši!
Ugasi tamu, odnesi nemir,
i baci ih bezdan!
Ti svemu daješ početak i kraj!
Ako u mojim očima nema svanuća,
i pored tvoje topline i zagrljaja,
ja bih bila kolevka bespuća,
ja bih bila ludilo beskraja!
Skupiću dušu u sam kamen,
dlanove pretvoriti u plamen,
tu je trzaj ko zagonetka večna…
Prenu me i probudi sva čula,
sada mogu kud hoću da letim,
s’ tobom jača, svuda ću da sletim!
A, vuku me struje vasione,
u meni je ljubavi na tone!
© Miladinović Sandra
Grčka plače, grozne “suze” lije, traži evre, od Evropske unije! Ne place Grčka sama, jer evra nemaju, još neke države, što briselski komesari znaju! Teško za evrima “uzdišu”, Irska, Portugal i Španija, a za evrima “kuka”, zbog velikih dugova i Italija! Da li će briselski šefovi, biti u dobrom “evrovom stanju”, da … Настави са читањем “EVRO U POKERSKOJ “GABULI””
Grčka plače,
grozne “suze” lije,
traži evre,
od Evropske unije!
Ne place Grčka sama,
jer evra nemaju,
još neke države,
što briselski komesari znaju!
Teško za evrima “uzdišu”,
Irska, Portugal i Španija,
a za evrima “kuka”,
zbog velikih dugova i Italija!
Da li će briselski šefovi,
biti u dobrom “evrovom stanju”,
da “spasu” opstanak evra,
i Evropsku uniju zahvaljujući njihovom “znanju”!
Živko Begović
,
Prazna čaša pješčana djevojko 5 miligrama mozga na ivicama Ispijena do posljednje kapi Usisana tubirana Igrala si frikove sa pjesničkih uglova A mjesec sve blijeđi primjetio je Živo tlo i vašar vašar Vožnju na vašarskom polju Povrijediti znači ne osjećati Sasvim sama U redu je Čovjek iza tvojih leđa Samo je sjećanje na ono … Настави са читањем “U redu je”
Prazna čaša pješčana djevojko
5 miligrama mozga na ivicama
Ispijena do posljednje kapi
Usisana tubirana
Igrala si frikove sa pjesničkih uglova
A mjesec sve blijeđi primjetio je
Živo tlo i vašar vašar
Vožnju na vašarskom polju
Povrijediti znači ne osjećati
Sasvim sama
U redu je
Čovjek iza tvojih leđa
Samo je sjećanje na ono ispred
On te dira po ramenu
On te dira suviše blizu
Suviše blizu za bijeg bijeg bijeg
Bez kostiju za oglod
Kroz kiše
Psi laju naslov
Ovog građanskog mirakula
En garde
Touchee nedotaknuta
Izbaci iz glave
Oslobodi se pjesama
Oslobodi se ritma
Nemelodičnog zloupotrebnog muzaka
U srcu tržnog centra
Sto preovlađujuće bolestan melodiju mumla
U redu je
Trejdmark iza tvojih leđa
Samo je sjećanje na ono ispred
A posebno ako je iko ikad
Znao ono pred očima
Spustio je uho divljem zovu
Bez mjesta da puziš kao ljudsko mladunče
Što isprobava prašnjavi pod majušnim prstom
Umočenim u nepoznato sa puno čuđenja i povjerenja
Izgubljenog kad odraste
Do poznanja dobra i zla
Kroz dobro i zlo
Dobrotu i grijeh
U redu je idi dalje
Tek ne misli dok voziš
Možeš poginuti od suviše semafora
Preovlađujuće dugom zaglavljenih
Tako drži se puta
Dotaknuću te poučiću te
Značenju krivina
I smislu ovog urbanog ritual
Ne gledaj opekotine pregrade
Usresredi se na bijelu liniju i stanice što glume
U divljem potoku ulica i vodopadima zgrada
Ovo nije vrijeme za levitaciju
U nenaturalnon nefacturalnom okruženju frendli
Gdje nećeš imati potrebu da dijeliš svoje misli
Misli uporišta napojnice brižnim konobarima
Kazne lošim taksistima
I nadoknadu za izgubljena članstva
U redu je
Neće primjetiti da unutra ima puno od riječi
Da bi išta rekli
©Miroslava Odalovic
Mi nismo svi stopostotno dobrog vida i sluha, ali i pored toga sve dobro vidimo i čujemo. Ovo nisu snovi vizuelnih i čujnih zdravsteno-psihološkix halucinacija, nego događanja u organizmima “čovečijih duša”, jer svakodnevno gledamo suze i slušamo bolnu kuknjavu sveta, kako se guši u suzama i glasnom kuknjavom upućene “Aždajama”, kako nemilosrdno uništavaju nešto najdraže … Настави са читањем “PROKLETSTVOM PROTIV “AŽDAJA””
Mi nismo svi stopostotno dobrog vida i sluha,
ali i pored toga sve dobro vidimo i čujemo.
Ovo nisu snovi vizuelnih i čujnih zdravsteno-psihološkix
halucinacija, nego događanja u organizmima “čovečijih duša”,
jer svakodnevno gledamo suze i slušamo bolnu kuknjavu sveta,
kako se guši u suzama i glasnom kuknjavom upućene “Aždajama”,
kako nemilosrdno uništavaju nešto najdraže na sevtu, ljudske
živote nedužnog civilnog stanovništva.
Ceo miroljubivi svet, danonoćno cvili i plače, što su ove opasne i
nemilosrdne “Aždaje” došle iz nepoznatih krajeva da narodu
zagorčavaju i uništavaju živote , bez ikakvih obzira i milosti.
Da se sve ovo već duže vreme događa, mogu pored sveta da “potvrde”
razna prirodna i društvena kretanja, biljni i životinjski svet, a najviše
ptice koje svugde lete i sve ovo vide, pa su im od žalosti i tuge i krila
obolela, jer se plaše da vide i traže nemilosrdne “Aždaje” koje mogu da
se spuste na zemlju ili lete po vazduhu.
Narodne suze sveta, moliće svevišnjeg Boga, da uzme u zaštitu
civilno stanovništvo, žene, a naročito decu,da ih zaštiti od “Aždaja”
i kazni ih najstrožijom kaznom na svetu “PROKLETSTVOM”!
Živko Begović
HOĆU Ustreptale misli se skrovito provlače kroz želje i dopiru daleko put horizonta gde se visoravan dodiruje sa predvečernjim suncem! Kuda žure male namiguše, kikotave, razdragane? Nesebično, svesna i da grešim, ja ih pratim gledajući nebo, i te svitke raznolikih boja, pretačem sa neba na polja! Divlja nana nežno se uvija, mesečina mirisom opija, a, … Настави са читањем “Pesme nedelje – JUN 2012”
HOĆU
Ustreptale misli se skrovito provlače kroz želje
i dopiru daleko put horizonta gde se
visoravan dodiruje sa predvečernjim suncem!
Kuda žure male namiguše, kikotave, razdragane?
Nesebično, svesna i da grešim, ja ih pratim
gledajući nebo, i te svitke raznolikih boja,
pretačem sa neba na polja!
Divlja nana nežno se uvija, mesečina mirisom opija,
a, kadulja vesela u horu, kao eho dočekuju zoru!
Bršljan stremi uz jasen ka nebu,
ja ga grlim opijena čudom, a zvezde se redjaju trepćući,
i dok žurim da se vratim kući, koraci mi kratki vrlo teški,
neda mi se da odem odavde,
gde mi duša strah ne poznaje, i strast mi baš sve od sebe daje!
Ja bih htela da volim i ljubim, zaboravim ovo krhko biće,
predrasude, nevidljive niti!
Sklopim ruke nemo prema nebu dok mi rosa izbija po čelu,
a, i san mi spušta teške kapke,
dišem teško i klonem sred bajke!
Prvi zrak osećam ko milost, život plovi kao barka sjajna!
Hoću da se zahvalim svanuću,
što sad noći nisu više tajna!
© Miladinović Sandra
Dođe tako neko vreme kada
pametni zaćute, budale progovore,
a fukare se obogate.
Ivo Andrić
Dokle ću samo budalama
I fukarama da govorim svoje pesme!?
Bogovi mi s neba poručuju:
Bodane,
I kada si mrtav pijan
Na Bodanovom trgu
Srce te izdati ne sme.
Oduvek sam imao razumevanja
Za ostatak sveta
Kada su pesničke odaje zidali,
bez ikakvog osećanja, neimari.
Bože, gde li ti je bila metla
Dok su na nacionalnim trgu
Budala i fukara
Moje srce rasprodavali!?
Svud oko mene
Diže se teška buka
Zujale su muve, bumbari
Nacionalni heroji…
Jalove krave dizale repove,
Bukali uškopljeni volovi…
I samom Orfeju bila je muka
Da ostane na zemlji.
Bog je bio u velikoj zabludi
Dok su na akademskom trgu
Budala i fukara
Moj mozak
Na kašičicu rasprodavali.
Drogirani i kompjuteri
Na groblju velikana
Mesto cveća
Sadili korov i koprive
Mesto ptica
Pevaju gavrani i vrane
Bože, tvoje kiše
Nose sve na bunjište…
Ni u snu više
Ne može da se sanja
Kao na javi!
Šta se to sve kruniše
U sred bela dana
Na Pesničkom trgu
Budala i fukara?
© Dane Stojiljković
Evo me ovdje gdje jesam,
i nisam tamo
gdje bih volio biti,
a voljeti i htjeti, nije isto!
A htio sam,
nije da nisam,
kao što i sada volim
sve ono što sam volio,
samo jače!
I odlučih,
kao, svašta-nešta mi dodijalo
pa digoh nogu kô ona žaba
kad vidje potkivača!
I krenuh nesvjestan, da je vrijednije
ono što voljeh, dostižno ili nedostižno,
od bilo čega što sam htio,
htio i sustigao ili ne sustigao,
a ipak htio!
Krenuh, sve ruho na meni novo,
u novim cipelama,
i torba nova,
a u torbu stavih tek neke sitnice
i hljeb preko pogače,
da mi se nadje, dug je put!
Pozdravih se i krenuh,
ne osvrćući se,
ne razmišljajući da, možda,
oca i majku vidim poslednji put!
I bio je!
Ne osvrnuh se,
a znao sam da su izašli
iza ćoška garaže,
da mi, brišuć suze dlanovima,
mahnu još jednom,
a ja se ne osvrnuh,
kao, teško mi otići!
Ne osvrnuh se, nesvjestan,
da brata gledam sada
i možda još jednom, dvaput,
ko zna kad!
Odoh, ne misleći
da korijen svoj ostavljam
da čami bez mene,
da trune u zemlji,
po kojoj sam koračao kao čovjek!
Rane svoje popljuvah,
pa ih sada popljuvane krijem,
da me ne otkriju,
da sam ja taj koji se
bez korijena sapliće svakim korakom,
o vlat trave, o dašak vjetra,
o svaki pogled nesusretljivih ljudi
koje svakodnevno srećem,
o sve beskorjene, poput mene,
koji su kao i ja
ostavili svoje korijenje,
da ga kiša zakišnjava
i da s vrha trune, sve dublje,
da ga nestaje
do najsitnije radosti
koje se sjetiti mogu!
© Miro Beribaka
ЈОВИЧИНА КОЛА
Ех какав је то вашар био!
Некада давно дивни дани,
на пространој зеленој пољани,
англери и коњи одабрани.
Долазили купци и продавци,
капарисали се коњи вранци,
рука се руци пружала,
добра пара се обртала.
Све је таман тако било,
само без Јовичиних кола,
брзо би се заборавило.
Памти трава два коња жерава.
Памте старе вашарџије,
Јовичине егзицире.
Пропао би вашар сваки,
да их било није.
Сремска кола дрвена,
запрега љубљвљу окићена.
Точкови дрвени шином опточни,
амови угланцани, коњи увежбани.
Све би за трнутак стало да се диви мало.
Јовицин ритуал се добро занао,
пар кругова поред задивљене масе,
после…у “кетрицу” зна се!
Нуђене су њему велике паре,
одбио је белосветске мешетаре.
Сремачки понос ником није дао,
за живота”кајасе”није испуштао.
Вашар ко’ вашар још и данас живи,
није више као што је некад био.
Нема Јовице,кола и жеравих коња,
некада је било ал’ се није заборавило!
© Ђурица Еделински