TEŽNJA TEBI
Slomili su me i klečala sam uplakana
pred svetinjom u crkvi,
molila da me mržnja ne savlada,
da me tuga i očaj ne pobede!
Skupljala sam komadiće stakla,
koji su se rasuli po mojoj duši!
Ugasi tamu, odnesi nemir,
i baci ih bezdan!
Ti svemu daješ početak i kraj!
Ako u mojim očima nema svanuća,
i pored tvoje topline i zagrljaja,
ja bih bila kolevka bespuća,
ja bih bila ludilo beskraja!
Skupiću dušu u sam kamen,
dlanove pretvoriti u plamen,
tu je trzaj ko zagonetka večna…
Prenu me i probudi sva čula,
sada mogu kud hoću da letim,
s’ tobom jača, svuda ću da sletim!
A, vuku me struje vasione,
u meni je ljubavi na tone!
© Miladinović Sandra