Добродошли!
Mesec se vezanih očiju prikrada Suncu u zimskoj odeći bol su podelili na uzduž i popreko tišina je haos u očajanju bez nade da istrči svoj pogubni krug brojim godove u nogama jednim okom par drugim nepar iz pomame prosula sam suze da zalijem ono što ne tone samo tako drugačije neće samo tako…neka..neka
Mesec se vezanih očiju
prikrada Suncu u zimskoj odeći
bol su podelili na
uzduž i popreko
tišina je haos u očajanju
bez nade da istrči svoj pogubni krug
brojim godove u nogama
jednim okom par
drugim nepar iz pomame
prosula sam suze da zalijem
ono što ne tone
samo tako
drugačije neće
samo tako…neka..neka
Peko LALIČIĆ KAMEN SMO, U ZEMLJI NAM JE MESTO Iz zemlje zemljani na zemlju dođosmo paučinom povezani iz zemlje kameni kročimo iz kamena ruže nedrimo u beton ih i čelik pretvaramo trn bivamo lelujamo karike sastavljamo u lance ređamo u nebo dižemo na zemlju vraćamo iz zemlje u kamen u ljude u ptice u žito … Настави са читањем “Peko Laličić,Iz ciklusa KAMEN KAO VODA”
Peko LALIČIĆ
KAMEN SMO,
U ZEMLJI NAM JE MESTO
Iz zemlje
zemljani
na zemlju
dođosmo
paučinom povezani
iz zemlje
kameni
kročimo
iz kamena
ruže nedrimo
u beton ih i čelik
pretvaramo
trn bivamo
lelujamo
karike sastavljamo
u lance ređamo
u nebo dižemo
na zemlju vraćamo
iz zemlje
u kamen
u ljude
u ptice
u žito
sazrevamo
trčeći
počasni krug
darujemo
kamenujemo
kamenimo
zemlja bivamo
kamen smo
u zemlji nam je mesto
probudio sam se u tvojoj slici ili sam sanjao da sam se probudio u tvojoj slici više nije važno ništa ne traje to si znala i sve si napustila iza tebe je ostala praznina koju je popunila prašina loša uteha skoro nikakva prašina umesto tvoje kože slika na kamenu a ne u mojim očima ruke … Настави са читањем “287 – Dejan Perić”
probudio sam se u tvojoj slici
ili sam sanjao da sam se probudio u tvojoj slici
više nije važno
ništa ne traje
to si znala
i sve si napustila
iza tebe je ostala praznina koju je popunila prašina
loša uteha
skoro nikakva
prašina umesto tvoje kože
slika na kamenu
a ne u mojim očima
ruke u zemlji
a ne u mojim rukama
to nikad neće nestati
probudio sam se u tvojoj slici
i još sam tu
čamotinja me čamotinja me…. uzela pod svoje pa sam zaboravila zašto pobegoh od svih setitiću se vremenom da da možda ali ne mogu ni pretpostaviti koliko će ta večnost potrajati hiljadu ili dva – tri veka stvarno mi je daleko od pameti okrećem lice ka drugom zidu mesto za skrivanje bez pukotine o Filoktete dukat … Настави са читањем “Nekad ili nikad — Marina Adamović”
čamotinja me čamotinja me…. uzela pod svoje
pa sam zaboravila
zašto pobegoh od svih
setitiću se vremenom
da
da
možda
ali
ne mogu ni pretpostaviti
koliko će ta večnost potrajati
hiljadu
ili dva – tri veka
stvarno mi je daleko od pameti
okrećem lice ka drugom zidu
mesto za skrivanje bez pukotine
o
Filoktete
dukat čuvam
naći ćeš ga
naći ćeš me
kakva priča! kakve niti!
Kupidone šta bi ti od mene pomislio je kamen moga srca i skočio na boga bez milosti . . **************** . . cele je noći šuma plakala da su se oblaci hvatali za glavu
Kupidone
šta bi ti od mene
pomislio je kamen moga srca
i
skočio na boga
bez
milosti
.
.
****************
.
.
cele je noći šuma plakala
da su se oblaci hvatali za glavu
odveć se toga ništavnog desilo puno je istorijâ mučnih učinjeno previše misli krvlju saopšteno . ako nam sve to nije dovoljno nek se bog nosi daleko mu vaga nek nas pojedu mravi i štakori i pustimo Zemlju da nas zaboravi
odveć se toga ništavnog desilo
puno je istorijâ mučnih učinjeno
previše misli
krvlju saopšteno
.
ako nam sve to nije dovoljno
nek se bog nosi
daleko mu vaga
nek nas pojedu mravi i štakori
i
pustimo
Zemlju
da nas zaboravi
Zamoljeno malo dobre volje Uz par reci protuotrova, Sloboda ti potpuna, Zgazi to kao mrava. Zedj ljubavi te steze Svaku kap odradjujes… Tvoje ”ja” propada.
Zamoljeno malo dobre volje
Uz par reci protuotrova,
Sloboda ti potpuna,
Zgazi to kao mrava.
Zedj ljubavi te steze
Svaku kap odradjujes…
Tvoje ”ja” propada.
oslanjajući se na štaku ulazila je u oh – puni puni kafić u centru grada prilazio je i par sa otmenim psom na uzici pas je onjušio nespokoj zarežao i podigao joj kosu na vrh solitera noge su joj odjahale sa ulaza glavu je prebacila na drugu stranu ulice a štakom ispalila rafalnu paljbu na … Настави са читањем “Usamljenost — Marina Adamović”
oslanjajući se na štaku
ulazila je u
oh – puni puni
kafić u centru grada
prilazio je i par
sa otmenim psom na uzici
pas je onjušio nespokoj
zarežao
i podigao joj kosu na vrh solitera
noge su joj odjahale sa ulaza
glavu je prebacila na drugu stranu ulice
a štakom
ispalila rafalnu paljbu na njih
.
par je jetko opsovao
zaplakao nad telom ratnog prijatelja
i ispustio dušu kraj zaneseno-mrtvog repa u podne
.
lokva krvi je bila sve šira
i šira
i dublja
jeziva
dok nije primetila
da je film u glavi završen
i da joj je ispao netaknuti sok od borovnice
u lokalu sa praznim stolovima