Добродошли!
БИЛА СИ… Ољи Самсоновој Леонидовној На почетку била си моја велика жеља Потом… љубав највећа Затим успомена драга Сада… само си заборав и нестајеш у тмини времена Знам: са тог пута повратка ти нема Јер, тако си ти хтела жељо, љубави, успомено… Збогом… утонула си у измаглицу даљине. … Настави са читањем “БИЛА СИ… – Дуле Р. Пауновић”
БИЛА СИ…
Ољи Самсоновој Леонидовној
На почетку
била си моја велика жеља
Потом…
љубав највећа
Затим
успомена драга
Сада…
само си заборав
и нестајеш
у тмини времена
Знам:
са тог пута повратка ти нема
Јер, тако си ти хтела
жељо, љубави, успомено…
Збогом…
утонула си у измаглицу даљине.
Дуле Р. Пауновић
Zašto vas još Čuvam u njedrima Umivam suzama Brišem pelenom sažaljenja Podmećem dušek velikodušja Zibam u kolijevci ljubavi Izmigoljiste kao Iz zmijskog svlaka Još šareniji otrovniji Svaki po osob Guja opaka Jel’ zato što sam Žena sestra majka Iz neobjavljenog rukopisa
Zašto vas još
Čuvam u njedrima
Umivam suzama
Brišem pelenom sažaljenja
Podmećem dušek velikodušja
Zibam u kolijevci ljubavi
Izmigoljiste kao
Iz zmijskog svlaka
Još šareniji otrovniji
Svaki po osob
Guja opaka
Jel’ zato što sam
Žena sestra majka
Iz neobjavljenog rukopisa
Da si zatočen u samoći zidova neba dok olovne ptice razvlače moje senke između zaleđenih prstiju. Da u svom stvorenju blještim poput zvezde kroz meteže ljudi. Da odmiču jutru tišine u sive izmaglice sećanja. Da su na vratima utisnuti koraci moga glasa i kada bi otišao do Dunava zatekao bi samo tektonsku rupu od Sunca … Настави са читањем “KAŽEŠ – Sanja Petrović”
Da si zatočen
u samoći zidova neba
dok olovne ptice
razvlače moje senke
između zaleđenih prstiju.
Da u svom stvorenju
blještim poput zvezde
kroz meteže ljudi.
Da odmiču jutru tišine
u sive izmaglice sećanja.
Da su na vratima utisnuti
koraci moga glasa
i kada bi otišao do Dunava
zatekao bi samo
tektonsku rupu od Sunca
koja je konačno
bućnula u vodu.
Snoviđenja najavljuju dane
duge kao godina.
Kazao si.