Guši me druže miris samoće,
iskonski smrad večne nam zablude,
čudni proroci lažne blagoće,
za dobra dela mučki nam sude.
Poganog, lažnog,Boga nam nude,
rukama snažno kasape tela,
učmalu svest da nam ne probude,
da ne bi duša javu nam htela.
Boli me druže glupoća ljudska,
čelični jaram sreću nam nudi
stvarnost i nije toliko mrska,
svi spavamo,niko se ne budi.
Dželata strašnog što svima sudi
tiho sledimo,jer mi smo ljudi.
(minijatura
(Прочитано: 59 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.297.528 пута)
