ДРАИНЦУ ЗА ПОМЕН
Ој Србијо, моја мајко драга,
И Топлице завичају мио,
Анђеоска крила опет ми трепере
На кућноме прагу, људи моје вере.
Веровао ја сам у слободу душе,
Тих година кад сам у свет кренуо,
Желео да видим човека без јарма,
И висину жеље људских идеала.
Причали су тада да сам “луди Раде”,
Што по свету скита, Богу дане краде,
И да само неке, црне песме пише,
А да нико овде не станује више.
Широка су била поља мојих жеља,
Али младост је хтела много, много више,
Да песмама мојим из дубине душе
И народу моме помогне да дише.
Кад вечерас ту, на огњишту моме,
Са небеса плавих гледам у вас браћо моја мила
Ево опет знадем да сва хтења моја,
Никад нису пала ни залудна била.
На лицима вашим изборана чела,
Ко година оних кад сам и ја кренуо,
Да у Свету пуном јада и чемера
Души својој клешем камен од мермера.
Црни песник кажу, с душом од памука,
Олињали шешир и дрхтава рука,
Песме моје нису биле за весеље
Опет месец “кашље” опет ми се смеје.
Путовање боема трајало је кратко,
Никад у топлини нити душе сите,
Сад кад ту вас видех, почиваћу мирно
Грудо земље моје, волeо сам те силно.
Ја са земље нестах од болести тешке,
У гроб су ме спустили без праве адресе
Иза мене само остале су песме
Да поживе колико, крај путева чесме.
И нек буде тако, нек ме песме памте
По прашњавој ципели и мантилу старом
Што су пола света обишли и срели
А кући ме враћали зуби “огладнели”.
На парцели 38 Београдског гробља
У липовом ладу кости моје леже
Чекајући вино, жито завичаја, једну жуту свећу
Зар за помен душе несрећног боема
Да остане само стих и тужна поема.
© Драгојло Јовић
__________________________________________________________
Песма написана и читана једне октобарске вечери у родној кући Рада Драинца, 2017.
Традиционална манифестација обиласка куће Рада Драинца би требала да се настави. То је наш дуг према овом великом боему и песнику.
***Било би лепо да и друге колеге песници напишу неку песму о великом Раду из Трбуња код Блаца. Моји стихови су само покушај, други ће то урадити много лепше и мудрије. Наравно, само ако има добре воље.
Срдачан поздрав свима.
Изузетно добра идеја уважени господине Јовићу.
О Радојку Јовановићу написах поодавно читав циклус песама под насловом “ОН НЕ БЕШЕ РОЂЕН ДА КАО РОБ ТРАЈЕ”.
Надам се да ће Ваша идеја уродити плодом и срдачно Вас поздрављам.