Добродошли!
– Marksizam više “nije utopija”, jer ko nema novaca on od EU milijarde evra dobija! – Obećanje je “ludom” radovanje, a državi “dugo” nadanje! – Mnoga deca se ne rađaju u braku, jer su rođena u mraku! Živko Begović
– Marksizam više “nije utopija”, jer ko nema novaca on od EU
milijarde evra dobija!
– Obećanje je “ludom” radovanje, a državi “dugo” nadanje!
– Mnoga deca se ne rađaju u braku, jer su rođena u mraku!
Živko Begović
otvorio je prozor jauku i pustio ga kao beloglavog supa sup je izlegao krikove koji su se uvlačili goli u njegove žile lešinar do lešinara kidao mu arterije i aortu okno je lelujalo ili rasparana zavesa podsmešljivo mahala kratkim repnim perima i on je zagroktao i šištao iako je plivao u krvi – koloniji lešinara … Настави са читањем “CIKLUS – POSTOJANJE NEPOSTOJANJA 48 — Marina Adamović”
otvorio je prozor jauku i pustio ga kao
beloglavog supa
sup je izlegao krikove
koji su se uvlačili goli
u njegove žile
lešinar do lešinara
kidao mu arterije i aortu
okno je lelujalo
ili rasparana zavesa
podsmešljivo mahala
kratkim repnim perima
i on je zagroktao
i šištao
iako je plivao u krvi
– koloniji lešinara
iako je ruku stavio na grudi
druga mu je pala
kao polomljeno veslo
sidra nema da ukotvi bol
stihija je
stihija
osećam i ja
kamin(n)gs
OPET SI LJUBAV PROBUDILA Ruka u ruci, bez reči, ćuti, ponekada to govori sve! Pogled što gori, korak u boji, fluid što pali sve lampice! Taj dar bez cene, srcu što bije, daje ritmove nepoznate, duša se bori, ko’ da se ljuti, a, raduje se kao nikada pre! Nije li rano, treba li tiše? Ne … Настави са читањем “OPET SI LJUBAV PROBUDILA – Miladinović Sandra”
OPET SI LJUBAV PROBUDILA
Ruka u ruci, bez reči, ćuti,
ponekada to govori sve!
Pogled što gori, korak u boji,
fluid što pali sve lampice!
Taj dar bez cene, srcu što bije,
daje ritmove nepoznate,
duša se bori, ko’ da se ljuti,
a, raduje se kao nikada pre!
Nije li rano, treba li tiše?
Ne da se, ko da se olenjila,
ili se boji te letnje kiše,
što bi sve naglavice promenila!
Predaj se dušo, ko’ potok reci,
ne snebivaj se slutnjama,
otvori prozore i slobodno priznaj –
opet si ljubav probudila!
© Miladinović Sandra
JOŠ UVEK TE VOLIM, autor Bogdanović Bratislav
JOŠ UVEK TE VOLIM, autor Bogdanović Bratislav
ušao je lekar i izašao ušao je drugi a bog zna koji za njima i fiktivni pa nepostojeći pružio mu pogled ili saučešće sneg je padao i nebo, i nebo a on razmišljao je o filozofiji vetar, onaj tako jak, nije hteo zaustaviti vreme stiglo mu je nevreme tačno oko ponoći ha! to nije analizirao … Настави са читањем “Neosenzacionalizam — Marina Adamović”
ušao je lekar i izašao
ušao je drugi a bog zna koji
za njima i fiktivni
pa nepostojeći
pružio mu pogled ili saučešće
sneg je padao
i nebo, i nebo
a on
razmišljao je o filozofiji
vetar, onaj tako jak, nije hteo zaustaviti vreme
stiglo mu je nevreme tačno oko ponoći
ha! to nije analizirao
to nije očekivao
diplome i nagrade
za neosenzacionalizam
kopije su biografije
spuštene u
laku ilovaču
ili lomaču –
eadem omnia
a- ja -a – ja -jaaa
kamin(n)gs
– Države bez granica su kao ovce bez čobanica. – Marks se “pokodlačio” i u jednu Uniju “uskočio”. – Direktna demokratija se malo “znoji”, ali se “političarske diktature” ne boji! Živko Begović
– Države bez granica su kao ovce bez čobanica.
– Marks se “pokodlačio” i u jednu Uniju “uskočio”.
– Direktna demokratija se malo “znoji”, ali se
“političarske diktature” ne boji!
Živko Begović
Kada strasti lome i struje, nemir telom samo se čuje gasi se svaki napor volje da se savlada površnost laka duša u vlasništvu je mraka koji na kraju jedino je izvestan sebe više nisi svestan ali budi hrabar bori se još jače mada dete u tebi plače ipak još uvek može da sanja i voli … Настави са читањем “Slutnja- Aleksandar Jakšić”
Kada strasti lome i struje,
nemir telom samo se čuje
gasi se svaki napor volje
da se savlada površnost laka
duša u vlasništvu je mraka
koji na kraju jedino je izvestan
sebe više nisi svestan
ali budi hrabar bori se još jače
mada dete u tebi plače
ipak još uvek može da sanja i voli
navika život ti kroji
ne dozvoli da vera u srcu ti se ugasi
briga oči ti kvasi
znači da si živ da ipak osećaš
nečem većem od sebe se klanjaš
staklenim koracima put nastavljaš
sve što imaš na jedan broj stavljaš
jer jednina je u svemu
sve sadrži iako je prosta
iza nekih ljudi ništa baš ne osta
za šta možeš da se uhvatiš
ako ikad poželiš da se vratiš
to je opomena i znak što ti treba
ispisan za tebe na krilima neba.
NE, TO NISAM JA…. Godine prodjoše kao brza reka, u čekanju nada me prati poput seni, kada li će neko ovu dugu kosu, s’ ljubavlju da mrsi osećajnoj ženi!? Samoća me iskreno još drži za ruku, već lako naslutim neiskrene reči, bore oko očiju, strah ne poznaju, i glumca bez stila, prebrzo odaju! Koliko dobijaš … Настави са читањем “NE, TO NISAM JA…. – Miladinović Sandra”
NE, TO NISAM JA….
Godine prodjoše kao brza reka,
u čekanju nada me prati poput seni,
kada li će neko ovu dugu kosu,
s’ ljubavlju da mrsi osećajnoj ženi!?
Samoća me iskreno još drži za ruku,
već lako naslutim neiskrene reči,
bore oko očiju, strah ne poznaju,
i glumca bez stila, prebrzo odaju!
Koliko dobijaš i ako pristaneš,
na čekanje, suze, neiskrenost lenju?
Koliko ostavljaš svojoj duši mira,
posle bura kad osetiš kao vatra želju?!
Talas iza talasa, povrh njega školjke,
a, duša bi htela bisere do neba,
osećanja jača su od svih želja tela,
a, jedno sa drugim da se sklopi treba!
Da, život prolazi, a kockaš se smelo,
i baš nisi svestan da to davno jesi,
ali, gde je drhtaj, ono vlažno čelo,
i dlan što se sklopi kad more pobesni!?
Koliko dobijaš što ledena santa…
postaješ lagano i već ne znaš broja,
ni mesta susreta, ni strasnih dodira,
i usred vodvilja sruši se i Troja!?
NE, TO NISAM JA……!!!!
© Miladinović Sandra
NAVEK SREĆNA Znam ostaću sama jer ne pristajem na laži, jer neću trule kompromise, ja samo pravu ljubav tražim, i voleću kao vetar u proleće! Otvorenih očiju sve mi je jasno, Bog čuje moje korake, a, ovo što u grudima nosim, pleniće kao nebo oblake! Prosuću stazom kojom hodim, latice crvenih mirisnih ruža, pevaću ciganske … Настави са читањем “NAVEK SREĆNA – Miladinović Sandra”
NAVEK SREĆNA
Znam ostaću sama jer ne pristajem na laži,
jer neću trule kompromise,
ja samo pravu ljubav tražim,
i voleću kao vetar u proleće!
Otvorenih očiju sve mi je jasno,
Bog čuje moje korake,
a, ovo što u grudima nosim,
pleniće kao nebo oblake!
Prosuću stazom kojom hodim,
latice crvenih mirisnih ruža,
pevaću ciganske pesme o ljubavi,
i navodiću igrom duše na čuda!
Uz zvuk violine ili gitare,
rane ću teške zaceljivati,
a, kada konačno jutro osvane,
ljubav će se ulicama veseliti!
(c) Miladinović Sandra