ZANIMANJE — Marina Adamović

Bio je naučnik duboko ispod kamenja otkrio je nit mesečevih ukaza Bila je prifesor predavala o nemoguće mogućim misaonim transverzalama Bila sam posmatrač na osnovu sagledanog shvatila sam bitno iza svih je dan u noći smo svi posmrtni ostaci tihi…tihi…tihi a nismo znali da ćemo biti to jednom sigurno žao mi je…žao naučnik i profesor … Настави са читањем “ZANIMANJE — Marina Adamović”

Bio je naučnik
duboko ispod kamenja
otkrio je nit
mesečevih ukaza

Bila je prifesor
predavala o
nemoguće mogućim
misaonim transverzalama

Bila sam posmatrač
na osnovu sagledanog
shvatila sam bitno
iza svih je dan
u
noći smo svi
posmrtni ostaci
tihi…tihi…tihi

a nismo znali
da
ćemo
biti
to
jednom
sigurno
žao mi je…žao

naučnik i profesor
razmatraju sagledano
ali
kasno kasno kasno
posmatram i ovo okom pesnika zalazeće ode
naučnik
i
profesor
lete sa mnom van granica
imaginacije hiprrealizma
sine definitione
tiho

kamin(n)gs

BOŽE — Marina Adamović

Prošao je sveštenik drugi. ..  treći nekoliko njih u grupi I? Šta su učinili? Skrštenih vas suza pitam – šta? šta? Prosjaci bez ruku / nogu kovčezi dvogodišnjaka  zgažen pas / šapa mačke krv ruže do korena Bože, bože, ti nemaš rodbinu? Baciću se s neba kroz oblake i  pevati bibliju “Suicid je za mač  dvosekli” … Настави са читањем “BOŽE — Marina Adamović”

Prošao je sveštenik
drugi. ..  treći
nekoliko njih

u grupi
I?
Šta su učinili?
Skrštenih vas suza pitam –
šta? šta?
Prosjaci bez ruku / nogu
kovčezi dvogodišnjaka 
zgažen pas / šapa mačke
krv ruže do korena

Bože, bože,
ti nemaš rodbinu?
Baciću se s neba kroz oblake
i 
pevati bibliju
“Suicid je za mač 
dvosekli”

trećim ću se probodti kroz nadu da spasenja ima
evo tu

a šta ću kad nje nema? šta???

kamin(n)gs

 

STARO GROBLJE

Pitanje

Tudji dah je sinoć tvojim telom skitao , mamio ti uzdah što se ne da skriti, Slađo draga , iskreno, nešto bih te pitao , dal’ je lepše voleti ili voljen biti ? Lepše je kom uzima il’ onom što daje, ja znam teže šta je. Iz bola i sumnje ljubav se sastoji i bezvradne … Настави са читањем “Pitanje”

Tudji dah je sinoć tvojim telom skitao ,
mamio ti uzdah što se ne da skriti,
Slađo draga , iskreno, nešto bih te pitao ,
dal’ je lepše voleti ili voljen biti ?
Lepše je kom uzima il’ onom što daje,
ja znam teže šta je.

Iz bola i sumnje ljubav se sastoji
i bezvradne žrtve nade i samoće ,
da osvojiš nekog kog ti srce hoće
a za koga ono čak i ne postoji.

Naj teže je čekati to što neće doći
mrvu sreće tražiti nepreglednim poljem
al’ je zato naj lakše samog sebe slagati
da je lepše voleti nego biti voljen.
A onda mi zaiskri tvoj lik što se smeši …
za čas se predomislim , reko ‘ bih da grešim.

KAKO SAM POGINULA — Marina Adamović

Prelazila sam ulicu prelazila prelazila i kad sam pomislila  da sam je konačno  prešla osetila  sam da ne razumem  onu  drugu ja koja me gleda s poštovanjem i ljubavlju Pisaću joj liriku – najvanzemaljskiju! (da bi me dešifrovala) kamin(n)gs

Prelazila sam ulicu

prelazila

prelazila

i kad sam pomislila 

da sam je konačno 

prešla

osetila  sam da ne razumem 

onu 

drugu ja

koja me gleda

s poštovanjem

i

ljubavlju


Pisaću joj liriku –

najvanzemaljskiju!

(da bi me dešifrovala)


kamin(n)gs

LJUBAVNA PESMA (?!?) — Marina Adamović

Ovaj žar u mom srcu u oku u kosi ova plam koji me baca na pod i u dim znači – preuzimam ulogu koju zakonski ne smem ali ON za nju nema ni psihosomatski IQ. Nema! Zatvorite prozore ne izlazite ja izig ra vam kuvaricu! OPS (gde mi je ruka s rin gle? ) Gle! … Настави са читањем “LJUBAVNA PESMA (?!?) — Marina Adamović”

Ovaj žar u mom srcu
u oku
u kosi
ova plam koji me
baca na pod
i u dim
znači – preuzimam
ulogu
koju zakonski ne smem
ali ON za nju
nema ni
psihosomatski IQ.
Nema!
Zatvorite prozore
ne izlazite
ja
izig
ra
vam
kuvaricu!
OPS (gde mi je ruka s rin
gle? ) Gle! NEMA JE, OK. ni mene..ne….

SAMSUNG DIGIMAX A403

ZAISTA — Marina Adamović

  Volim da maštam volim da, ma(ma)…. ma šta m(e) to vodi do ma-stila ovog pera zabodenog u sr(ž)ca Volim! Da. Ja sam ispisana strana sveta  kojeg ne(i)ma Maštam-i-to-ili-nešto-sasvim-jezgrovito?! A ko je nju i(spisa)o? Io?m-a?šta? kamin(n)gs  

 

2

Volim da maštam

volim da, ma(ma)….

ma šta m(e)
to
vodi
do
ma-stila

ovog pera
zabodenog u sr(ž)ca
Volim!
Da.
Ja sam ispisana strana sveta 
kojeg
ne(i)ma
Maštam-i-to-ili-nešto-sasvim-jezgrovito?!
A ko je nju i(spisa)o?
Io?m-a?šta?

kamin(n)gs

 

POETSKA PRIČA / SREĆA NEOPISIVA — Marina Adamović

Joj,  kako je kratak dan  za opis života bez  naznake kraja. Skratiću život, a razvuči   nevidljivi deo  dana. Eto. Uzvraćam ..  Svaki kraj je beskrajan j e r   mora  opisti početak  i trajanje  pomenute radnje! I miris zemlje je  život! Opijena njime umirem od sreće  što ga opisujem!  kamin(n)

Joj, 
kako je kratak dan 
za opis života bez 
naznake kraja.
Skratiću život,
a razvuči  
nevidljivi deo 
dana.
Eto. Uzvraćam .. 
Svaki kraj je beskrajan
j
e
r   mora 
opisti početak  i trajanje 
pomenute radnje!
I miris zemlje je 
život! Opijena njime
umirem od sreće 
što ga opisujem! 

kamin(n)

4

**** Radenko Nastić

Jutro.Zvona. Praznik Vrbice. Seta u oku. Dečaka lice. Ušla je tiho Drag gost. Pričala stihom. Dotakla Večnost. Belina zida Parala vid. Prozirni prsti. Ranjivost.Stid. Jutro.Drukčije doba. Sećanja zvon. Dečak u uglu. Samoća.Soba.

Jutro.Zvona.
Praznik Vrbice.
Seta u oku.
Dečaka lice.

Ušla je tiho
Drag gost.
Pričala stihom.
Dotakla Večnost.

Belina zida
Parala vid.
Prozirni prsti.
Ranjivost.Stid.

Jutro.Drukčije doba.
Sećanja zvon.
Dečak u uglu.
Samoća.Soba.

POETSKA KRATKA PRIČA / EP O MOZGU — Marina Adamović

Sve čega se sećala  bilo je da se nečega  mora setiti. Prolazili su dani – to je uobičajeno u svakoj priči – meseci godine vekovi Vekovi? Sve čega se sećala u večnosti je pamćenja roni leti hoda samo što se ja  ne mogui setiti zašto sam napisala roman o  sećanju nečijeg zaborava (potpisuje se – … Настави са читањем “POETSKA KRATKA PRIČA / EP O MOZGU — Marina Adamović”

Sve čega se sećala 
bilo je da se nečega 
mora
setiti.
Prolazili su dani
– to je uobičajeno u svakoj priči –
meseci
godine
vekovi
Vekovi?
Sve čega se sećala
u večnosti je pamćenja
roni
leti
hoda
samo što se ja 
ne mogui setiti
zašto sam napisala roman o 
sećanju
nečijeg zaborava

(potpisuje se – ko?)

kamin(n)gs

h2

РАСТАНАК…УЗ КАФУ….- Миладиновић Сандра

РАСТАНАК…УЗ КАФУ…. Врело је и не иде уз топлу кафу, а пила ми се, застала у грлу као камен, неда да дишем, не смем да те погледам, а видим само твоју силуету, лек за све су моје сузе, али за инат неће да потеку…. Гушим се, осећам да ни теби није лако, ни гутљај ниси … Настави са читањем “РАСТАНАК…УЗ КАФУ….- Миладиновић Сандра”

kafa

РАСТАНАК…УЗ КАФУ….

Врело је и не иде уз топлу кафу, а пила ми се,
застала у грлу као камен, неда да дишем,
не смем да те погледам, а видим само твоју силуету,
лек за све су моје сузе, али за инат неће да потеку….

Гушим се, осећам да ни теби није лако,
ни гутљај ниси попио и ћутиш, па се на силу смејеш тек онако,
збијаш шалу на рачун наш, а знам да глумиш…
Гледам у сто, као пчела ти ћеш да одзујиш….

Одлазиш и шоља остаје на столу пуна…
Одлазиш, а као да те вуку назад невидљиве нити!
Загрлила бих те најјаче, али не смем због бола!
Излетеће као јецај и најјача стрела, зато стрепим!
Пући ће срце на два дела….

Одлазиш, остаје шоља кафе и твој мирис,
деца смо, осећам још увек као некада,
ти си витез, а ја принцеза из шљивака…
Одлазиш, али доћи ћеш…..
Знам судбина је таква…..

Таква је кафа на брзака, увек опече….

© Миладиновић Сандра