Добродошли!
Пеко ЛАЛИЧИЋ ЛУДА ИГРА ИГРАМО СЕ. ПОИГРАВАМО. ПОНИЖАВАМО. ПАДАМО. И НИШТА НЕ СХВАТАМО. Очи нам не отварају ни ЛУДЕ ВОДЕ, ни бројна неприродна лица. Луда нас игра води МИМО КРУГОВА ЉУБАВИ, где свако има СВОЈЕ ЛУДО НЕБО, ЗАМИШЉЕНЕ ГРАНИЦЕ и ВРХОВНИКА. Врх неких је ЦРНО НЕБО и ЦРНИ ПЕТАК, посебно за корене БУДУЋЕГ – због … Настави са читањем “Пеко ЛАЛИЧИЋ, ЛУДА ИГРА”
Пеко ЛАЛИЧИЋ
ЛУДА ИГРА
ИГРАМО СЕ.
ПОИГРАВАМО.
ПОНИЖАВАМО.
ПАДАМО.
И НИШТА НЕ СХВАТАМО.
Очи нам не отварају ни ЛУДЕ ВОДЕ,
ни бројна неприродна лица.
Луда нас игра води
МИМО КРУГОВА ЉУБАВИ,
где свако има СВОЈЕ ЛУДО НЕБО,
ЗАМИШЉЕНЕ ГРАНИЦЕ
и ВРХОВНИКА.
Врх неких је ЦРНО НЕБО и ЦРНИ ПЕТАК,
посебно за корене БУДУЋЕГ –
због кога НЕ ТРЕБА ИГРАТИ
ОВУ ИГРУ !
_________________________________
Из моје књиге (требала би ускоро да изађе из штампе)
СУНЦЕ У ОТКОПУ, циклус ,,Отпор лудости”
Igra . . Nikako da nadjem mir sa samim sobom, sve me neki nemir razdire kroz grudi i vodi mi misli tamo gdje se bojim, iz hiljada djelića, vjetrom se rojim! I dok blistava studen riječi mi studi, ja ostajem sam, s na usnama krikom. . Zalud se borim sa strepnjama svojim i zalud nada da … Настави са читањем “Igra – Miro Beribaka”
Igra
.
.
Nikako da nadjem mir sa samim sobom,
sve me neki nemir razdire kroz grudi
i vodi mi misli tamo gdje se bojim,
iz hiljada djelića, vjetrom se rojim!
I dok blistava studen riječi mi studi,
ja ostajem sam, s na usnama krikom.
.
Zalud se borim sa strepnjama svojim
i zalud nada da istina nije
kada sve je odveć, jasno kao dan,
istina je stvarna, ne nije san,
ona bi dolutala prije ili kasnije,
a ja se pitam: -Zašto uopšte postojim-!
.
Na sve ili ništa, ovo je samo predigra,
bezrječan kô sjen ni život ne spava,
ja s nožem u srcu, pogled mi magli,
ubiti me može, pa i pokret nagli,
ne razaznajem karte, niti šta se dešava!
Ja i život, pa ko koga nadigra!
.
.
(C) Miro Beribaka
Borislava DVORANAC JEDNOM DEČAKU Pesniče ljubiš isto u bolu i sreći kao čovek kao starac kao dete ne biraš miluješ srcem pomeraš planine isušuješ mora i kada ćutiš ti ljubiš zato dečače pesnik budi da večno ljubiš svet koji se iza pera krije i živi na papiru i svira na klaviru ________________________ Iz moje knjige … Настави са читањем “Borislava DVORANAC, JEDNOM DEČAKU”
Borislava DVORANAC
JEDNOM DEČAKU
Pesniče
ljubiš isto
u bolu i sreći
kao čovek
kao starac
kao dete
ne biraš
miluješ
srcem
pomeraš planine
isušuješ mora
i kada ćutiš ti ljubiš
zato dečače
pesnik budi
da večno ljubiš
svet
koji se
iza pera krije
i živi
na papiru
i svira
na klaviru
________________________
Iz moje knjige ,,Pastuv i srna”
– ciklus ,,Ljubav pesnika”
Има једна пјесма црну слутњу рађа Да дан је карика у ланцима ноћи Свитања везана у снопље безнађа Одмазда сунцокрета због лажног обећања Што крв своју носи и ножу пркоси Превара птице што човјеком је била Сад с умом од чина збрисаног сјећања Превара птице која шири крила Тек да зграби једну лешину од свијета … Настави са читањем “Има једна пјесма – Мирослава Одаловић”
Има једна пјесма црну слутњу рађа
Да дан је карика у ланцима ноћи
Свитања везана у снопље безнађа
Одмазда сунцокрета због лажног обећања
Што крв своју носи и ножу пркоси
Превара птице што човјеком је била
Сад с умом од чина збрисаног сјећања
Превара птице која шири крила
Тек да зграби једну лешину од свијета
Стрвом да облети кост и кожу глади
Што се лудо врти и не зна шта ради
Само толи бескрај сопственога лета
Ругалица свјетлу што понорно свиће
Шамар луде тмине образину тражи
У дну свег невиног не препозна биће
Већ од своје руке умире сред лажи
©Мирослава Одаловић
Поља наших сати узоране њиве У пепелу страшила летом вране крију Неба наших сати под облаке сиве Сумраком се склапају зором јутра бију Грло нашег гласа преклано ће лећи Ријечима скривено нишра неће рећи ©Мирослава Одаловић
Поља наших сати узоране њиве
У пепелу страшила летом вране крију
Неба наших сати под облаке сиве
Сумраком се склапају зором јутра бију
Грло нашег гласа преклано ће лећи
Ријечима скривено нишра неће рећи
©Мирослава Одаловић
Жеђ за помиловањем Око што смотри Мијену своје страсти Странице тргају смисао У зрну је ћутње скрајнут један стих Рађа се к’о и ја Увијек млад и тих ©Мирослава Одаловић
Жеђ за помиловањем
Око што смотри
Мијену своје страсти
Странице тргају смисао
У зрну је ћутње скрајнут један стих
Рађа се к’о и ја
Увијек млад и тих
©Мирослава Одаловић
Igra kosute Igra u vrletima danasnjice, gde opojna slutnja zove san i misli na odmor, podseca na nemilosrdnost covecje prirode! Ko kosuta oslusni sta nosi vetar, susti li lisce jer se veseli zivotu, ili te nesto vreba!? Kao balerina popni se na vrhove prstiju i odigraj najlepse zaredom nekoliko pirueta! Napravi jedan naklon kao pred … Настави са читањем “IGRA KOSUTE- Miladinovic Sandra”
Igra kosute
Igra u vrletima danasnjice,
gde opojna slutnja
zove san i misli na odmor,
podseca na nemilosrdnost
covecje prirode!
Ko kosuta oslusni sta nosi vetar,
susti li lisce jer se veseli zivotu,
ili te nesto vreba!?
Kao balerina popni se na vrhove
prstiju i odigraj najlepse
zaredom nekoliko pirueta!
Napravi jedan naklon
kao pred publikom,
i slobodno sve u oci pogledaj
kao svetlost svemira,
i osetices kako se lomi,
kao krhko granje
razlog svih nemira,
i tvoj pogled doprece
isuvise daleko!
Aplauz ce te vratiti u stvarnost,
i dok energija oko tebe vri,
uplovices u luku mira,
da se odmoris i nastavis
s’ tim!
Sanjiva i nezna kosuta,
a, u srcu lavica spi!
© Miladinovic Sandra
ISUSE Isuse, oci su ti melem za dusu! Nocas sam te sanjala, s’ tobom razgovarala, o tajnama mudrosti i dobroti, o prastanju! Isuse, reci su ti nepisane knjige! I kada cutis spokoj nudis, ovoj dusi gresnoj, koja se kaje trazeci mir u mirisu jasmina i letu goluba! Stajao si tu ispred mene, bila sam kao … Настави са читањем “ISUSE -Miladinovic Sandra”
ISUSE
Isuse, oci su ti melem za dusu!
Nocas sam te sanjala,
s’ tobom razgovarala,
o tajnama mudrosti i dobroti,
o prastanju!
Isuse, reci su ti nepisane knjige!
I kada cutis spokoj nudis,
ovoj dusi gresnoj,
koja se kaje trazeci mir
u mirisu jasmina i letu goluba!
Stajao si tu ispred mene,
bila sam kao nikada srecna!
Znam da to nije bio samo san,
jer jutros na uzglavlju sam
osetila takvu toplotu,
i jastuk je bio natopljen suzama,
osetila sam miris ruza,
a, nije im vreme!
Hvala ti, hvala sto skinuh ovo breme!
Isuse, ime ti je vecnost,
tvoje reci, suze olaksanja,
spokoj!
Oprosti sto sam cesto tuzna
jer znam – zivot je dar!
Sve boli ti si odbolovao,
dodji mi opet u snove bar!
To mi je dusi lek –zauvek!
Isuse…… Bozji sine,
kako ti je lepo ime!
© Miladinovic Sandra
Slušaš da… Slušaš da Trava raste Odlaze nekud i vraćaju se laste Zemlja se oko sunca kreće Za med pčelin potrebno je cvijeće Pa da je atom u osnovi svega Planina je veća mnogo od brijega Za okean jezero je samo tačka Drugovi nisu pas i mačka Do oblaka samo – ptice lete Sve to … Настави са читањем “Slobodan Zoran Obradović -Rasteš kao da te za uši vuku”
Slušaš da…
Slušaš da
Trava raste
Odlaze nekud i vraćaju se laste
Zemlja se oko sunca kreće
Za med pčelin potrebno je cvijeće
Pa da je atom u osnovi svega
Planina je veća mnogo od brijega
Za okean jezero je samo tačka
Drugovi nisu pas i mačka
Do oblaka samo – ptice lete
Sve to ti novo jer si dijete
Učiš i učiš
i još toga ima
I vidiš kako znanje se prima
Ko sjeme biljke kad posije čovjek
A ona raste – izgleda dovijek
Ali nešto ne učiš – jednostavno znaš
Srce maleno kome da daš
Pred kim ništa ne želiš da kriješ
Oči dok sjaje i sretan se smiješ
Riječi zvuče ljepše no bajka
Kada ti nježno šapuće
MAJKA
