ГРЧКЕ МУЗЕ
ЕРАТА стидљиво подиже вео
да пољубац овенча
трајност и склад чедности,
настаде споменик љубави кад
богиња љубави роди Аполона,
Зевсовог сина,
са лепом Летом.
Тако је КЛИО
уписала њихова имена
и саткала лунасто платно
за вечност и оплодњу
без чијег имена би сиромаштво
било зачарано ореолом беспућа.
ТЕРПСИХОРА овенча његово рађање
и расплоди бројност у вечност,
а ПОЛИХИМНИЈА својом
божанском химном
затвори двери и поникоше
олтари да опевају Аполона Зевсовог,
творца неба и земље,
господара свемира,
рађања и умирања.
ЕРАТА се распевано закикота
па кликом опева
уздарје Аполону кроз поклоне
песништву, посебно поздрави
чаробност својих дворјана
поезије, основа царство љубави
и даде им моћ да рађање,
љубав и мирис пути
буду симбол множења и раста
од дана постанка
до судбинског одласка.
ЕУТЕРПА распевано,
уз сагласје звучно,
донесе нараштају умноженом
на земљи милионе
плодних сазвучја
и полете вихорно лирика да плоди,
расте и цвета а она ће бдити
над њима као богиња
дароносна, крунисана.
ТАЛИЈА не издржа да комедију
не сазда јер хтеде МЕЛПОМЕНА
да у трагичност претвори
божанско рађање
и суровост наметне као кредо
у гротеску бесмисла,
правдајући да је то чин
оваплоћен болом,
а химен нестаде као грубост
неродности и сатански
неплодан.
ТАЛИЈА своју раздраганост,
наливши чашу вина са Олимпа,
поклони као уздарје богова
за радост и рађање,
за вечно давање,
раст у звездану магму
где ће мајчинство
за то уздарје изрећи
благородност.
Тамо дочека УРАНИЈА својим
звезданим ешарпама
и уви небеско чедо у гримизно
небо расутих звезда
као поклоне своје
господару Сунца.
Предаде власт над светлим
ореолима неба а он ће,
буде ли довољно блиставог ума,
вратити уздарје УРАНИЈИ плодној
да влада светлосним путањама.
Само је КАЛИОПА чекала дан
када ће славом овенчан
АПОЛОН у бесмртност ући
и својом епском сфером
дати му просторе разгранате
да векови имају ширину, време,
плодност без спутаности
и тако ће царство његово
у поеме и богатство песничко
преточити.
Настаће , сви су то знали,
бесмртне оде,
кошмаре ће МЕЛПОМЕНА морати
да затвори у кутију коју ће
предати радозналој ПАНДОРИ.
ПОЛИХИМНИЈА танкоћутно распева
своје грло и почасти
као химнични таласи дадоше
маха и Олимп засија
звезданим сјајем из
УРАНИЈИНОГ талисмана
а Хеликон ЕРАТА претвори у благдан
уз цитре и лире.
ТЕРПСИХОРА заповеди олују покрета,
игре и весеља, распламса Олимп
а КЛИО срећна, записа радости ове
и овенча историју за покољења.
© Драгош Павић.проф.
