Категорија: Vera Šabić

Prvomajska zora rudi,
ka Bagdali hrli reka ljudi.
Okupila se radnička klasa,
čvrstim koracima ka Bagdali korača.

Godine se svake okupljaju,
svetski praznik rada proslavljaju.
O rezultatima svoga rada ponosno
pričaju,za nove pobede planove
stvaraju.

Omladine puno tu je, igre naše Šumadije, pesme, recitali, praznik se slavi. Tradicija stara stotrideset godina, novu želju za uspehe radnicima donela.

Uz žamor se tiho po grupama odvajaju, sećanja svoja oživljavaju. Laganim korakom niz Bagdalu hodaju, novom se Uranku dogodine raduju.

Мирисом опојним јутро ме буди,
чистим ваздухом шири ми груди.
Зелена трава, цвеће шарено,
двориште јутарњом росом умивено.

Шири се мирис пркоса и лала,
нарциси жути оаза мира мала.
Воће процвало, крушка, дуња и трешња,
сваки се цветак својом бојом смешка.

Маче мало, црно-бело,
се на врх дрвета попело.
Његова радост и велика срећа,
горе-доле пут дрвећа.

По цвећу слећу раздрагани лептири,
опојан мирис ружа се шири.
Буди се душа раздрагана и срећна,
има ли ишта лепше од пролећа.

(C) Вера Шабић