Категорија: Sandra Miladinović

АКО СЕ ВОЛИТЕ..

Ако се волите
зашто не горите,
него се трзате
и ломите попут таласа?
Теците као река
понирите па поново
извирите,
уливајте се једно у друго
без лажи и обмана…
Има ли оваквих
игара међу вама?

Миладиновић Сандра Мајра

ИПАК САМА?

Mогу бити међу вама
А да ипак будем сама
О како то често бива,
Ову моју душу слама…

А знајте у овом свету
Где спољашња светла гасну
За вас можда мрклом мраку
Ја осећам радост јасну..

Онај први титрај срца
Радост чисту и исконску
Ону срећу што постојим
Топлу руку анђеоску…

Ону тајну светог вида
Што земаљска светла крију,
Оне улице што снивам
Ону бајну гору …тију!

Ви мислите да посрћем
Да умирем попут ласте
Што је јато напустила
Јер јој чудно перје расте!

Не брините браћо, сестре,
Ваше горе лист сам с’ гране,
Оне ране што све боле,
Исто су и моје ране…

Оно млеко што сте пили,
Са истим сам задојена,
Разлика је само једна.
Не пристајем да ме нема…

Између заборављених,
Што се смеју и кад губе
Који не знају да мрзе
Док их дробе, гребу, мрве..

Стоички са њима бивам,
Ми смо војска непокорна,
Једни друге ми снивамо
Душа нам је тврдокорна..

Умиремо скупа знате,
Наизглед то само бива,
Рађамо се ни из чега,
Отписане диже плима…

И крв липти нам на челу,
Рана жива попут Крста,
На све стране просипа се
Док праштамо попут Христа!

Ову земљу ми волимо,
И живимо за њу смело,
А прашину не дижемо,
Да нас небо види немо!

Ми за њега светкујемо,
Ми због њега путујемо,
Молимо се за све Њему,
И свете нам сузе крену!

Mогу бити међу вама
А да ипак будем сама
О како то често бива..
Ову моју душу слама…

Миладиновић Сандра Мајра

САЗНАЈ МОЈЕ ИМЕ

Сазнај моје име
Непристрасно ћути
Као светлост буди
Или оркан љути…
Заведи ми мисли
Освани пред поноћ
Пољуби ми дланове
Нек осетим немоћ…
Сазнај моје име
Непристрасно воли,
Сваку моју ману
Зaмени врлином,
Нек у једном трену
Разведри се небо
Јер смо свети колач
Полили са вином…
Мајра

VAVILONSKA KULA

Vavilonsku kulu
Ni sa kim ne bih gradila
A znam zbog toga možda
Nikada neću naći
Ni iskrenog prijatelja
Ako se ne posreći
Jednom danu života
Jedna iskrena želja…
Negde daleko u osami
Pod istim suncem sija
A možda i pati ko i ja
Mnogo ovakvih duša
I medju njima jedna
Što bi htela da sluša
Muziku moje biti
I šaku bi htela skriti…
U mojoj..
Ovako, baš ovako!
Kao usamljeni soko
Pod krilom sokolice
Što iz daljina stremi
Sunčevim zracima
Opirući se lažnim
Lancima i katancima..
Božijim putevima,
Onako, baš onako!
Hrabro!
Vavilonsku kulu
Ni sa kim ne bih gradila
A znam zbog toga možda
Nikada neću naći
Ni iskrenog prijatelja
Ako se ne posreći
Jednom danu života
Jedna iskrena želja…
I dva srca !
Majra

SREĆA JE UVEK FER

Od sreće uvek imaš iskrenu ruku
Od nje se nikada nemoj odvajati
Ako joj okreneš ledja na putu,
Znaj da ćeš moliti i njoj se klanjati!

Od sreće sve je fer i pošteno,
Samo je ljudi često preoblače,
U crno, plavo, bež i crveno,
Pa čak i ona zna da zaplače!

Sreća se smeši svakom pod Suncem,
I zuri često iz nekog ugla,
Koji se krije u onom ogledalu,
Koje smo držali stotinu puta!

I zaklinjemo se tako strasno,
Večno, pošteno i zagonetno,
Mi srećni lupamo rukom o sto,
a tugujemo vrlo nespretno!

Od sreće naučiti možemo nešto,
Ali smo loši i učenici,
Trenutak bacamo u bescenje,
I svi smo odlični mučenici!

Odakle sreći više strpljenja,
Da tako dugo utehom barata,
Na njenom ramenu plače strpljenje,
A ona i dalje ostaje bogata!?

Miladinović Sandra Majra

ПЕСМА СТАРИХ СЛОВЕНА

И нећу те ја заборавити никада,
и трунку прашине за трен вихор однеће,
јер у моме срцу мора да се скрије,
сидро за све лађе што пољима пловише!

И знај да те нећу напустити довека,
куд год да ме знакови крај пута заведу,
схватила сам давно кад се душе нађу,
даљине се снађу да премосте беду!

Моја боса нога воли твоју росу,
а појава ова, груда твога земљишта,
расула је косе кроз реке у заносу,
и сва твоја згаришта, па се оплеменила!

Сада овим очима кроз ожиљке пепела,
гледа једна тиха кошута из луга,
плашљива наизглед тражи снагу разлога,
прашуме је сместила у грмље крај пута!

И признајем заболи ко најдубља рана,
она убојита коју душман зада,
кад од свога рода не добијам крила,
него ми их режу жељни мога пада!

А и није лако да срџбу победим,
да клетве не проспем ко бескућник душу,
па не позатварам сва врата и капије,
да и ја подржим убојиту сушу!

Знаш ли шта ме брани од бесаних ноћи,
једна топла рука и у сред самице,
онда кад ми најцрње свањивају зоре,
ја се увек сетим те најмлађе старице!

Кроз зелене џинове с’ краја на крај одзвања,
песма старих Словена са вучије стазе,
двоглави орао кликће ми са неба,
бели му се перје, увек ми то каже!

Миладиновић Сандра Мајра

ЗАЉУБИ СЕ У РЕКУ

Заљуби се у реку,
и заволећеш је,
док грли и љуби те,
крајњом искреношћу,
и када ниси крај ње,
чиниће се грешком,
где год да се неђеш,
с’тугом или смешком!

Предај јој се смело,
ко у пламен скочи,
нек се њени дамари,
стопе са твојима,
док прича и шапће,
сва чула пробуди,
у тренутку уживај
њеним дворовима!

И нек те заведе,
једна ко ни једна,
сакриј се у њеним,
топлим врбацима,
жубор срца њеног,
нека те подсети,
како си жудео,
њеним брзацима!

И подај јој име,
чак и да га има,
нек ново добије,
да нотама штима,
нека буде бисер,
да јој недра краси,
па јој лице сија
и на небесима!

Ја сам мојој реци,
међу белуцима,
на дну њеном самом,
обећала давно,
да ћу је прозвати,
у тим тренуцима,
свакаквим именом,
али све потајно!

Заљуби се у реку,
и заволећеш је,
док грли и љуби те,
крајњом искреношћу…
Причао ми једном
човек топлог срца
да му због Мораве,
и далеко куца!

Миладиновић Сандра Мајра

СУЛУДИ КОРАЦИ

Где нема љубави нема ни среће,
ни једног даха што души годи,
срце у ритму постаје ређе,
патња га гуши и небо боли…

Где нема љубави нема ни ветра,
и сумња прашине прекрива наду,
потоци вијугави пресушују,
линије дланова судбину краду…

Где нема љубави нема ни песме,
нити изданка за младе гране,
куд ли ће птице гнезда да свију,
и зраци Суца кад јутро сване?

Где нема љубави престаје видик,
безличност опија боје и облике,
ни суза више боли не пристаје,
сулудо улица тек броји кораке!

Миладиновић Сандра Мајра

МОЛБА ЗА РУЖУ

Како без слободе,
без светллости и наде,
пресушиће сокови,
застаће дамари,
и полако али сигурно
почеће ружа да вене..

Тај свилени плашт
више нико неће гледати,
и сметаће им више њено трње,
и пустош која полако
постаје њен пратилац,
а заборав ће падати,
на све њене године,
њене зелене очи,
извајане стабљике,
њене мирисне ноте,
њен животни занос,
опчињеност небом,
радост коју је пружала,
осмехе које је измамљивала,
пољупце које је чувала…
грумен земље коју је је грлила..

Како без слободе
без светлости и наде,
пресушиће сокови,
застаће дамари,
и полако али сигурно,
почеће ружа да вене..

Смилујте се смеле и
безобзирне руке, одсутне душе
што јој кидате нит и
забрањујете да дрхти
пред налетима кишних капи
и сунчаних валова!
О, смилујте се Ви који и
Не знате да у ВАМА још има
љубави и милости, људскости!
Смилујте се!

Миладиновић Сандра Мајра