Са пахуљом
Кишном капи
Вртлогом вјетра
Облаком прашине
Мислим на тебе
Са звијездама тек рођеним
И оним што се гасе
Мислим на тебе
Са неугаженим корацима
И мојим стопама исписаним у пијеску
Са паучином исплетеном по угловима мог даха
Са вратима затвореним прозорима запечаћеним
Мислим на тебе
Са бојом твојих очију у злато осликаном
Мекоћом твојих старих добрих руку
Налик повјетарцу са прилажењем твојих загријаних усана
Са изливом сваке страсти мислим на тебе
Са свитањем обученим у росу
И ноћима у одори магле
Са врховима поднева
И кад се поноћи звон поломи
Са сумрацима што отварају пупољке твојих топлих очију
Мислим на тебе
С тобом на мјестима на којима нећемо бити
Мислим на тебе
С тобом изгубљена у ријечима што их нисмо рекли
Мислим на тебе
С тобом с руком у тишини руке
Мислим на тебе
Слијепа од страсти благословена проклета
Мислим на тебе
С тобом
Док пјевам сумраке цвиљењу
Они разумјеће
Мислим на тебе
Док препливавам океане ка твојој страни
Мислим на тебе
Са светиоником што гори и раздаљином што трепће
Мислим на тебе
Са брдима што се тресу и таласима што запљускују
Са ваздухом који раздире
Мислим на тебе
Са вулканима што куљају и лавом што сипа
Мислим на тебе
Са страшћу која плаши што болом бије
Мислим на тебе
С тобом без тебе
Мислим на тебе
Заглављена у широм отвореној улици
Мислим на тебе
У трагању за значењима
У умрлицама потписаним небу
Мислим на тебе
Са свим тумачењима што се топе
У твојим с јесени осликаним очима
Мислим на тебе
Са блиједим каменом
Што нијансе бијелог праха претвара у вријеме
Као одрон прашине у мисао на тебе
Мислим на тебе
С тобом без тебе
Мислим на тебе
©Мирослава Одаловић