Категорија: Miroslava Odalović

Треп треп

Ком опасно пишеш Сулудо репрограмирану слику са малог екрана Одшкринута блинкована од стране врата Што треп треп немтудо се отварају Махањем птице од кича Ко немуштост гдје си стајала Са даљинским управљачем Што треп треп немтудо трепће С батеријом при крају Гдје очима у безнађу Између малоекранских потписника и себе саме Уговорно изворно усмено договорно … Настави са читањем “Треп треп”

Ком опасно пишеш
Сулудо репрограмирану слику са малог екрана
Одшкринута блинкована од стране врата
Што треп треп немтудо се отварају
Махањем птице од кича
Ко немуштост гдје си стајала
Са даљинским управљачем
Што треп треп немтудо трепће
С батеријом при крају
Гдје очима у безнађу
Између малоекранских потписника и себе саме
Уговорно изворно усмено договорно и преговорно
Дезифинкованих осмјеха и руковања
Наши ‘нобеловци ‘ пар екс екс ел анс
Што епилог знају
Јер су починиоци пролога

Ко СС жртве висимо
По ‘опасно -по –живот’ бандерама
Лобања и кости рјечитије
Од графита срушеног зида

Напомене:

блинкована дер. од енгл. blink ‘трептати’
Немтудо (мађ. Nemtudo) ‘Не разумијем’

©Мирослава Одаловић

Не ломи

Не ломи јутра расцвале ће боје И дрхтајем лаким распјевана шаш Над усном слегла слагати зоре Над сваким ”кунем се не нисам могао С тобом да сванем и да се будим” Над сваким ”опрости што и сада јесам Загрљајем грч што не зна за руке” Над сваком ријечју што смо је ћутали у себи Слагаће … Настави са читањем “Не ломи”

Не ломи јутра расцвале ће боје
И дрхтајем лаким распјевана шаш
Над усном слегла слагати зоре
Над сваким ”кунем се не нисам могао
С тобом да сванем и да се будим”
Над сваким ”опрости што и сада јесам
Загрљајем грч што не зна за руке”
Над сваком ријечју што смо је ћутали у себи
Слагаће зоре да дана још има

©Мирослава Одаловић

Моиро мира мироточивог – Мирослава Одаловић

Моиро мира мироточивог Та тиха таина И та од Каина И та од Каина Сестра ми коб Моиро мира мироточивог Тај тихи пламен И свјетла знамен Свјетлости свијета Људска је коб Ко земљ клета Раскопан гроб Моиро мира мироточивог Силни ми ати Крилати сати Кад ријеч ми стане У косе слап Кад ријеч ми кане … Настави са читањем “Моиро мира мироточивог – Мирослава Одаловић”

Моиро мира мироточивог

Та тиха таина
И та од Каина
И та од Каина
Сестра ми коб
Моиро мира мироточивог

Тај тихи пламен
И свјетла знамен
Свјетлости свијета
Људска је коб
Ко земљ клета
Раскопан гроб
Моиро мира мироточивог

Силни ми ати
Крилати сати
Кад ријеч ми стане
У косе слап
Кад ријеч ми кане
У воде кап
Појим те хвалом
Ко у блату бог
Моиро мира миротичивог

Све тихо сја
Кад душа сјати
У јате звијезде са длана твог
О Боже свјати о Боже свјати
Моиром мира мироточивог

©Miroslava Odalovic

Жудња

Са мог прозора у небо Одлетјеће сунцокрети Испод окна тињаће свијећа Из здјелица препуних соли Потећи жудња у море ©Miroslava Odalovic

Са мог прозора у небо
Одлетјеће сунцокрети
Испод окна тињаће свијећа
Из здјелица препуних соли
Потећи жудња у море

©Miroslava Odalovic

Na pruženom dlanu

Na pruženom dlanu kada noć mi svene Sve daleke jeke i damari toka Dobuju ludo kroz nemirne vene Ko daleko ode preblizu će stići Na pruženom dlanu ta će tmina nići Čudotvorstvo jedno u damaru ludom I zloslutna sjen prozirno mi prići Ko daleko ode vratiće se čudom Jutra započinjem nekim novim stihom Sa pruženog … Настави са читањем “Na pruženom dlanu”

Na pruženom dlanu kada noć mi svene
Sve daleke jeke i damari toka
Dobuju ludo kroz nemirne vene
Ko daleko ode preblizu će stići

Na pruženom dlanu ta će tmina nići
Čudotvorstvo jedno u damaru ludom
I zloslutna sjen prozirno mi prići
Ko daleko ode vratiće se čudom

Jutra započinjem nekim novim stihom
Sa pruženog dlana kada noć me gurne
I riječi sipam u pojanju tihom
U ćupove straha moje stare urne

I zora će svanut a tmina će kanut
I prozirna sjen zloslutno mi prići
Ko daleko ode preblizu će stići

1994.

©Miroslava Odalovic

ГРАФИТ СРУШЕНОГ ЗИДА

Оно опетовано расковано Што клинове забада у небеса високо Раскућено вапи за кровом Од темеља одсањан рукопис Себе спрам хтијења гради Собом спрам бдијења снива Себе у недоглед распиње и вида И тако свијетом бива Графит срушеног зида 2011. © Miroslava Odalovic

Оно опетовано расковано
Што клинове забада у небеса високо
Раскућено вапи за кровом
Од темеља одсањан рукопис
Себе спрам хтијења гради
Собом спрам бдијења снива
Себе у недоглед распиње и вида
И тако свијетом бива
Графит срушеног зида

2011.
© Miroslava Odalovic

ИГРА ПИЈАНОГ ПЕПЕЛА

Наздрављам јутру с пијаном надом Да не знаш да освит ка теби ходи И да те кунем узаврелим хадом И молитву склапам у твојој води Да не чујеш шапат кад за тобом блиједи Додир недотакнут додиром твојим Да не знаш да рука тмине ми циједи Бројанице ноћи тихо кад бројим И наздрављам тмнини зато што … Настави са читањем “ИГРА ПИЈАНОГ ПЕПЕЛА”

Наздрављам јутру с пијаном надом
Да не знаш да освит ка теби ходи
И да те кунем узаврелим хадом
И молитву склапам у твојој води

Да не чујеш шапат кад за тобом блиједи
Додир недотакнут додиром твојим
Да не знаш да рука тмине ми циједи
Бројанице ноћи тихо кад бројим

И наздрављам тмнини зато што скрива
Мрве мог освита са твога чела
Наздрављам бурно јер све што бива
Само је игра пијаног пепела

1992.
© Miroslava Odalovic

LELEK MENI ZAUVIJEK

Ko te od mene uze, sine moj Nad grobom da ti tužim, sine moj Za tobom da se spustim, sine moj Suzom do neba da stignem, sine moj Vrata od raja plačem da otvorim, sine moj Kroz njih da u nebesa uđeš, sine moj Ko te od mene otrgnu, sine moj Kletvom da kunem gromom … Настави са читањем “LELEK MENI ZAUVIJEK”

Ko te od mene uze, sine moj
Nad grobom da ti tužim, sine moj
Za tobom da se spustim, sine moj
Suzom do neba da stignem, sine moj
Vrata od raja plačem da otvorim, sine moj
Kroz njih da u nebesa uđeš, sine moj
Ko te od mene otrgnu, sine moj
Kletvom da kunem gromom da spržim, sine moj
Grom se kunem u krilu od kiše, sine moj
Lelek meni zauvijek, sine moj
Lelek meni zauvijek

Od mlijeka stvoren od grudi mojih, sine moj
Od grudi sklonjen praznih sam ruku, sine moj
Kapljama sipam pod oblak skrivena, sine moj
S hljebom u ustima zalogaj gorak, sine moj
Kolijevko grobom zaljuljana, sine moj
Zemljom zemlju hraniš grumenom bola, sine moj
Naramke jecaja u vatri da spalim, sine moj
Da zora utrne i osvit stane, sine moj
Lelek meni zauvijek, sine moj
Lelek meni zauvijek

Kose sam raspustila, sine moj
Pletenice rastrgla, sine moj
Bolje u grob za tobom, sine moj
No s kamenom na grudima, sine moj
Lelek, lelek meni, sine moj
Lelek meni zauvijek

Oj što te rodih pod nebom ljutim, sine moj
Oči mrtve da ti gledam, sine moj
Ruke mrtve da ti sklapam, sine moj
Kosu mrtvu da ti gladim, sine moj
Obraz hladni da ti ljubim, sine moj
Nebo će pući od mog bola, sine moj
Zemlja se otvorit od mog bola, sine moj
Sve živo progutat od mog bola, sine moj
U zemlju crnu s tobom od bola, sine moj
Lelek meni zauvijek, sine moj
Lelek meni zauvijek…

© Miroslava Odalovic

КАД БЕЛА ЗОРА ЦРНЕ ВЛАТИ

Кад бела зора црне влати Расплете у том класју Тад жамор светла под раном неба Шапуће у сагласју Да све ће стићи под руб од недра Да дотакне слутње Све раширит бела једра У немиру ћутње Шапат мртав под стопом стоји Од корака до корака Шапат мртав под језиком броји Дукате од мрака © Miroslava … Настави са читањем “КАД БЕЛА ЗОРА ЦРНЕ ВЛАТИ”

Кад бела зора црне влати
Расплете у том класју
Тад жамор светла под раном неба
Шапуће у сагласју

Да све ће стићи под руб од недра
Да дотакне слутње
Све раширит бела једра
У немиру ћутње

Шапат мртав под стопом стоји
Од корака до корака
Шапат мртав под језиком броји
Дукате од мрака

© Miroslava Odalovic