Категорија: Marina Adamović

Zatvor nikako da zadesi političare- zato se sve više probijamo kroz fekalije….

prvo poglavlje plač pri su sretu sa živo tom od mah po tom po glavlje zadnje plač ni uzdah na rastanku ne sanjaš li kišni cvete?

savršeno mi je jasno da da ni nose mas ke   ke stenjastih noći i kog vra ga ga sim svetlo putu zaništavilo?

oblaci ćute te i ja tonem blago kroz prašnjava pojja zvez da do presahle reke i sasušenog sna ćuti, dušo ćuti i ti ume

sve što bih rekla već je izrečen o    o sim  o sećaji smrti na uz glavlju života . z naš?

1. čama živ … ljenja i strah od smr ti ugušiše poj slavu ja gdeje onaj koji nasluću jem

pod talasom kr vi govor, kov čezi – sve se ras pada a umira nje je  pesma gr la koje ne zna za svoj g r o b

Rođena sam da bih um(r)la radost i bol su stilske figure . moja je pesma be(s)                   mrtna

. vetar ne pita ima li ko ga lutajući sreće pa kao na putu talas ne strah u je od olu je u živi se i nadahuto tone mesec ne plače kada jurrosviće nastavi mirno drugom stranom noći a ćova i ne zna da je zemna tru lež (z(n)ašto?) bez o braz lože nja

vetar ne pita ima li ko ga lutajući sreće pa kao na putu talas ne strah u je od olu je u živi se i nadahuto tone mesec ne plače kada jurrosviće nastavi mirno drugom stranom noći a ćova i ne zna da je zemna tru lež (z(n)ašto?) bez su višnog o braz lože nja