Категорија: Marina Adamović

 23

zamišljena starica čisti nakostrešenom metlom
neko iz auta trubi i kašljuca
vrane ili čavke – kljucaju po ogradi

i gore i dole
oceđenji oblak
a pod njime
lišće

na prozor sleće pocepana kesa
podseća na jednu jučerašnju
ispalu devojci dok je
maramicom skrivala oči

tako prost
sasvim
neobjašnjiv
u smrti – životni smisao

kamin(n)gs

22

ubacim jednu
pa je izvučem i bacim
ubacim drugu
obrišem đonove
pogledam iza
pajkani kucaju poemu
ako mi je prikače za kičmu
predaću je kao biografiju

za alibi
prijaviaću ” konkurs”
kako odlučiti
kako izdvojiti
par njih za nagradni?
bilo koji – kako?

nosim u sebi milion pesama
prikažem li jednu –
nestaću s preostalima
sad mi je jasna logika jeseni
prvi list
pada
na
fosil poslednjeg
o!
to nije sve!

kamin(n)gs

Ako me i ti budeš razočarao
ako me i ti…
svi su me odbacili
.
imam malenu kutiju s kamečićima
u nju sahranjujem bube i insekte
svake noći zaplačem nakratko
ubacim ih i vratim kutiju u unutrašnji džep
.
ako me i ti razočaraš
ne znam šta ću sa svilenom bubom
staviću je u kutijicu
da ti bude udobniji odar
.
Ako me i ti razočaraš, Ti-Ti-TI
S kutijicom kraj srca
krenuću na most najdublje reke
izvadiću  nju i njega
i baciti 
“Dogodilo se”..

kamin(n)gs

ima 1000 razloga koji bi učinili sve
da se probudim
Sunce – vetar
požar – mraz
obrt planete u
Mlečnoj Kapi sazvežđa

i da ne nabrajam dalje
samu bih sebe probudila
a željna sam
o
jako
jako
idealne meditacije
ipak
kopka me jedinstveni uzrok
koji bi je proširio na beskraj beskraja
ne kopka me
znam ga
ali nek on mene sanja i sanjajući – ćuti
neka
neka
zaboraviću sve
i neizostavno
zameniti teze
.
nemušt i nepostojeći

kamin(n)gs

pogled mi je naišao 
na
do tada neuočen bol
odbio se svom silinom
i
bljesnuo
osunčanom  vasionom
istom onom  koja je

spalila
i ubrzo sasula treset  i kamen
.
pogleda nema
raspao se negativ  misli o mislima
zato je tama  
opsesivno sama
ja ostajem
zaključana pod kapcima
ne kucaj boli
ne otvaram više
.
prilaziš bojama lepote sveta
a
tog se bojim
bojim
bojim
bojim
 kao i ponavljanja priče o pogledu na dan
i svetlost
i nadu
koji su 
zapravo  
mrak
naišao niotkud da bih slepa tumarala 
i videla sve
a
nikada
ne bih
nikada …o..o…o…boje…

                                              kamin(n)gs

moj otac je bio čudak
partizan
četnik
i dezerter
da – imao je 11 godina
posle je bio
pajkan i
UDBAš
na kraju
– medicinski radnik (boc-boc)

ipak

najradije je
pisao pesme
(dokaz da su poete
ludaci -)

“znaš, Ma, Branko i ja….”
znam…
živeo je uobičajeno –
na prvi pogled…tvrdim
ispod uniforme ozbiljne sove
znojilo se telo trčkarala

ali ubod kljunom – “neoprostiv ti je
tata –
sećaš se kad si mi isakao usne?
sećaš se?
To ne zaboravljam
čuješ?”
pobegla sam negde…daleko..daleko
i vratila se
jer mi je i tu
smrt
postavila
nogu
Glupost : genetika je degenerična-
bežao si , vraćao se.. s malom razlikom –
ti si sve zaboravio
a ja – ukopala u sê sećanje
bolje je da sam umrla mlada
bolje
ni kriva
ni ružna
postala sam
o
t
p
a
dosta mi je
ta———–
(a gde ću sećanja???)

kamin(n)gs

3

Mesec se – vezanih očiju –
prikrada  Suncu – u zimskoj
odeći
bol su podelili na
uzduž i popreko
tišina je haos
u očaju
bez nade da će istrčati i taj krug
brojim godove u njegovim nogama
jednim okom par / drugim nepar
iz pomame
 suze koristim da dočaram potop
i smejem se do ludila
samo tako
drugačije ne ide
ej, živote…
neka te….

kamin(n)gs

Pesmi

*

odvojih od sebe
zlatno sidro
slo-bo-do-o-o
ma i bakrena bila
u tebi je stohvat
proživljenih snova
gromadna nit
fanatičnih vokala
…………………………………………………………………………
Sinu

*

možeš me raspeti kô
recimo
hrista
neću ti zameriti ništa
ništa!
samo ću te zamoliti
jedino ovo
ispij sok što vene cede

tebi je prvom kapi
namenjen

vetar je padao
sneg je duvao
a Sunce …
tužno je bilo
ne zbog noći
ne!
zbog nemoći da obuzda
obrt
zvezda
i
još
puno
puno
toga
.
evo, Sunce ,
zaustaviću zenice
.
još tuguje
šta preduzeti i
otkud mi pravo da budem luda?
obaveza!
oba
……veza
…………še mi kapke u čvor
.
suton i mrak

kamin(n)gs

ne mogu biti precizna
ni u kom pogledu – eto – ne mogu
ja sam ateista
paganka
…… možda
nuspojava suvozemnog prostora ?
ko bi to znao – ja? ne!
to sam – što sam
ako
uopšte
i je
sam
bitno je samo da ću postati
(po sebi) najvažnija
koštana srž
zamku fosila
poet
skog oseća
ja
–
razuma – ne – nipošto!

kamin(n)gs