Категорија: Marina Adamović

…. u unapred naznačene dane

Otac bi navlačio frak

– a majka pelerinu preko kućne haljine

Tik-tak tik-tak

šepurilo se moje srculence

Najzad sama i slobodna

– dugonoga skica za kometu u (ha, rima!) letu

Šta su tamo radili? Ja sam

pokopavala žiške i čistila nadgrobne kapke

– Mama, ti nisi najnormalnija!

Da, skidala bi pelerinu

oblačila sako za ” Izvolite, 2 kapsule 3 puta na…”

“Molim, kako, kao, neje mi jasno, kukuu, što ću sg?”

– Mama, ti si stvarno umobolna..

– Mama, šta je za večeru?

– Uh, čoveče, kasnimo, ….groblje čeka i čeka

Prilepljena nonšalancija

– a kancer priprema užinu…

– Mama, ti si najdraži stvor na planeti!

– Ispričaj mi bajku kad me povedeš …u svoje omiljene…muzeje

– Hoću, sine

hoću…

Okrenula je glavu, i ja sam svoju , po zakonu žiška sa nadgrobnih kapaka

3..2…1..

zavesa se spušta

Psi nagrizaju iz Pseuda

grizite, nâ

– i ja sam , po nasleđu, luda

oblačim se

svlačim

izlazim na pozornicu

godinama uigravana

10-9-8-7

mater im!

šutnem brojke i praznoverja

ja

najbolji poeta

Odeljenja za mometalno privezane naklonike psihodelije

kamin(n)gs

u pustinji bih živela
– naravno –
bila bih
oaza

na Marsu bih živela
– svakako –
Egziperi
bih bila

u centru Zemlje bih živela
– eruptivna –
bila bila
plamena nijansa

živela bih svuda
i uživala
ali
ja sam
ovde
i
i
i
tako mrtva rođena zamišljam šta bi bilo da sam ideja ideje o zrncu nade kosmosa –
astra bih bila
da !
poetska…

kamin(n)gs

24

zamišljam klatno sata
tako duboko, tako slikovito
da na kraju dana shvatim
moj se život go-di-na-ma-po-nav-lja

u
ritmu
mo-no-to-ni-je
moje srce od-bro-ja-va
iste događaje

u označenim intervalima udari u gong
i
nastavlja
po starom

toliko starom
da drvena kutija istim ritmom pucketa
klatno sata zamišlja
mene
uvlači mi se u
dah
tamo-amo-ah-aj

kroz staklo kutije razmenjujemo poglede
i mrzimo se
– uzajamno
vučem klatno zadnjom snagom
ono meni cima aorte

najednom  – tišina

mnogo mi je prijatnije
i nikad
po
gub
nije

kamin(n)gs

ne
nisam tužna, ni umorna, ni bedna
nisam
naga-tamna-jama
ne!
kome se čini da to jesam ja
neka me razotkrije
i videće
šta?
apsolutno
n
i
š
t
a
ne dam se ja
izvrnuta sam i mrtva
ali ipak
jupka
krompirova
z
l
a
t
i
c
a

kamin(n)gs

Jesenjine
sećaš li se bare kraj moje desne noge?
Ista se slivala i s tvoje leve…znam
samo – otrovnija…
Da si mi rekao “upij “
ja bih slavila —
ovako
ti si zadržao sve
mene pustio da jecam
.
jesen je
jesen jine
jesen……
skoro će nam i kraj godine

“Do viđenja, prijatelju”

kamin(n)gs

jednostavnost u izrazu ovog
pesnika je
depresija
obeležena
pucnjem
u mrtvom dolu
ironije
i
groteske
–
parodija
anti-
istorije
ponavljala poput aveti
to je on
to je on
.
pesnik ili Diogen?
.
kamin(n)g

Jesenjin je upitao
ko sam………
uhvatio me za dlan
nemo
okrenuo
čelu

“niko”
rekoh
“sa
njar”

sanjar -sanjar – sanjar

“kreni sa mnom” –  šaptnula je memla
peva—–la
ope —–la
veličine
mrtvih
ptica
“hoću, hoću – draga!”

smrću protiv proze
Branko
Jesenj——-i—ne
na—ma
ne—ma —-i—ne

ne—ma, Brotiga

—————–nee!

kamin(n)gs

 

umro je kao svako osuđen na
smrt
žao mi je što mu nisam pomogla
na vreme
i
sklonila
u
grob
ispod
sebe
…………….
žao mi je, stvarno….

bila sam mu zaštitna meta
pa će i u humci
on
prostreli
ti
mene

davno
me je
pro
stre
lio već
……………….
skrlivala sam svetlucavu ploču
u dnu karnevala
pakla

Riči – Hemingveje – Broti….pomozite- please

kamin(n)gs