Категорија: Marina Adamović

Danas sam – magla – u magli magla
još uvek je vreme bez promena

sutra ću biti ptica na grani
obogaljena – ali ipak – ptica
ko pretvara oblak u crvenu vodu?
ko pase travu – modrikasto sočnu?
šetači s pesmom gledaju uvis
akord po akord – kazaljke sata
tako se magla kida i saceda
tako se buši izvor u nebu

pero za perom – sleće u reku
grančica puca – prihvata ih
nemušta luda
posmatra kljun – širom
otvoren! – u stavu
osmeh!

a ranâ – nema – nema ni zakrpa
osim jedne

pod krilom od voska

kamin(n)gs

Danas sam – magla – u magli magla
još uvek je vreme bez promena

sutra ću biti – ptica na grani

obogaljena – al‘ ipak – ptica
ko pretvara oblak u crvenu vodu?
ko pase travu – modrikasto sočnu?
šetači s pesmom gledaju uvis
akord po akord – kazaljke sata
tako se magla kida i saceda
tako se buši izvor u nebu

pero za perom – sleće u reku
grančica puca – prihvata ih
nemušta luda
posmatra kljun – širom
otvoren! – u stavu
osmeh!

a ranâ – nema – nema ni zakrpa
osim jedne

Na čelu mi je prst
ne – pištolj – ne
uzela sam vijaču
ne – omču – ne
smislila sam igru
skakaću mostom
od samoće preko obmane i blata
ako padnem
samo ako
zaviriću kroz ogradu mosta
i šapnuti ribi
žao mi je što nisi u vodi
obala nije za škrge – nije
a ja nisam za vodu
nisam – samo duboko razmišljam
dub oko
oko mi je kao mehurić koji ću ti jednom doneti
razumem te i tvoju sudbinu
sve mi je jasno – i
znenada – pitam vodu
a nada? pliva ili me s visine gleda?
prst vijača i ja
ribe nema

kamin(n)gs

šapat ili muve
sunčanica jeza
oni hodaju
praznim se glavama dotiču
o
da
i raspliću zgrčrne prste
u obliku saučešća
a ljupko sam zapretila
moja smrt je samo moja
život sam delila na tone
prah i pepeo zaostavštine
ne dam
smiluj se – Sunce – spali me
Meseče – pokopaj me
željna sam samoće
a vi – pacovi – izvolite
.
kamin(n)gs

smrt se šeta oko mene
bacim pogled
ne uzvrati mi
okrenem se i zaboravim je

hm…

ona dahće
nekad zacvili
znam da je glumac nad artistima
konemplacija joj nije preokupacija
meni je dobacuje

ne prihvatam ništa sem
zvaničnog saopštenja
tj. obraćanja kopljem u oko
e

tada ću uhvatiti zvezdu za kosu
pripiti se uz njenu loknu
uviti je i biti vikler
dok ne odluči da zaviori

neopisivi dosmrtljaj

prelepi pejzaž toga i toga
daleko od onoga Ga

molim
zavesa – pre aplauza
OK
smrti?

kamin(n)gs

izgovorila sam slog
na to dodala još dva
iznenada
bujica slogova probi mi opne
slušne – ne
one nishodno-ushodne
crvenokapljičaste

priljubljene uz podrebarne
najsvetlije tamne boje

tamnice

nisam ni pomislila da sam puna
svega i svačega
odbačenih šifri
imitacijâ imitacijâ
ravnodušnosti uzbuđenjâ
pokolenja alter alter ega

izgovorila sam slog
a on sad visi na nadgrobnoj ploči
posmatra me i nastaviće – znam
a iz čega
kad sam izbacila sve kroz
pod
re
bar
ne
op
ne
o
ne
nisam nisam sve
sna da nisam nisam
sve
izgo
vo
ri
la
a
ri
la
sam-do-dna-sr-ča-nog-pod-neb-lja
izgovaram slog
uzvraća
mi vrisak
ak
o
samo-samo-tako

kamin(n)gs

otvorio je prozor jauku i pustio ga kao
beloglavog supa
sup je izlegao krikove
koji su se uvlačili goli
u njegove žile
lešinar do lešinara
kidao mu arterije i aortu

okno je lelujalo
ili rasparana zavesa
podsmešljivo mahala
kratkim repnim perima

i on je zagroktao
i šištao
iako je plivao u krvi
– koloniji lešinara
iako je ruku stavio na grudi
druga mu je pala
kao polomljeno veslo

sidra nema da ukotvi bol
stihija je
stihija
osećam i ja

kamin(n)gs

ušao je lekar i izašao
ušao je drugi a bog zna koji
za njima i fiktivni
pa nepostojeći

pružio mu pogled ili saučešće

sneg je padao
i nebo, i nebo
a on

razmišljao je o filozofiji

vetar, onaj tako jak, nije hteo zaustaviti vreme
stiglo mu je nevreme tačno oko ponoći
ha! to nije analizirao
to nije očekivao
diplome i nagrade
za neosenzacionalizam
kopije su biografije
spuštene u
laku ilovaču
ili lomaču –
eadem omnia
a- ja -a – ja -jaaa

kamin(n)gs

sunce sam videla
ipak
skrivalo se vešto
oblaci su zagonetni
i oni beže u
sebe
kiša će skoro
ali kô da neće
pretpostavljam nešto
i donosim odluke
ja ih slažem
vetar iz raznosi

znam da je život tajna
ali naslutila nisam
da ni mrtvi ne znaju
iz čega su nastali

evo sunca
evo ptica
leptira i trave

evo mene na grančici
glavom prema
Eshilu

kamin(n)gs

kišno martovsko jutro
dve hiljdade trinaeste
i
martovsko jutro
hiljadu devetsto sedamdeset i te
usko su povezana kapima
ne kapima – rekom
od izvora
so
ušća
baš
istovetne
ekstaze  tuge
duge / duge /
o
pre
du
ge
*
sećam se
se…

kamin(n)gs