Категорија: Marina Adamović

Sve sam davno mogla, samo da sam  htela! Sada mi je jasno u čemu je greška: Moja duša živi izvan svoga tela I priznajem svima – to je kletva teška.. Činila sam dela Nejasna, Daleka, Poklanjala pažnju svakom ko mi Pridje Srce nije znalo mirno da Sačeka Da mu sudba sama S Ovog Neba Siđe. … Настави са читањем “Stvarna nestvarnost — Marina Adamović”

    Glumica sam u čudesnoj bajci, Ne mogu ti reći sad ni njeno ime. Pogledaj me nekad i čuj moje reči:   Svakoga je dana- drugačiji tekst, A svake noći- drugačija scena…   Pristala sam rado na ulogu svoju, Pristala sam na nju od rodjenja svoga… Možda ćeš mi reći: ,,to je samo mašta…’’ … Настави са читањем “ Glumica — Marina Adamović”

  Korak po korak do kraja svega Imaš li osećaj da toneš kroz noći? Vidiš li, ipak, zvezdu iznad brega? Želiš li sa mnom do ponora poći? Svaki živi stvor istom kraju cilja. Uz osmeh i bol – život nam je isti. Naučiti moraš živeti od milja samo su tako svi putevi čisti. Želim da … Настави са читањем “BEZ LAŽI — Marina Adamović”

Čitala sam stihove jednom divnon stvoru. Znala sam da govorim sve što stvarno želim. Odmah mu je čelo uraslo u boru „Ovde sam da s tobom istinu podelim“. „Mislim, dušo, da imaš baš logiku zdravu“, izmenjenim pogledom, željan da me gane, uzbudjeno pokaza prstom moju glavu: „Stvarno ne znam zašto ne pišeš romane! O, ne … Настави са читањем “Šta sam? – Marina Adamović”

  Marina Adamović PSIHODELIJA MINIJATURE Nova POETIKA Beograd 2012.  Izdavač IA Nova POETIKA Milentija Popovića 32A/15 Novi Beograd – Beograd Telefon: +381 11 31 32 180 +381 61 720 62 70 Za izdavača Zorica Milinović Glavni i odgovorni urednik Andreja Paunović Lektora Marina Adamović Prelom I korektura Andreja Paunović Dizajn Milomir Bata Cvetković Tiraž 500 … Настави са читањем “PSIHODELIJA MINIJATURE — Marina Adamović”

  Živa sam, živa, jer to znam i hoću. (Pepi, Pepi, nacrtaj mi dom!) Možete me uneti u čelični kovčeg. (Pepi, Pepi, otvori mu prozor!) pitaću vas noću – Zar me više nema? (Pepi,Pepi, izbriši mu krov!) Zar ne idem istim putem s druge strane Lopte? Kraj mene je Klod- vidiš li , Mone?? kamin(n)gs

Ušla sam u sebe i krenula sa razgledanjem Znam da sam slabo osvetljena – prekidača nije bilo Ipak – priznajem sebi me je privukao opojni pištac pažnje Nikada nisam čula tako ljupke zvuke u gustom šipražju tresetnih algi Pažljivo sam pratila gde otiče moja kiša krivudala je i spuštala se nekuda vani Malo sam se … Настави са читањем “POETO Marina Adamović”

Sedela je i shvatala kako niko ne misli kao ona. Osoba pored nje, ćutala je jer se pričalo sve i svašta. Prva je pogledala ovu drugu i videla lutku koja je ponavljala “ma-ma-ma-ma-ma”

Rodio se, prohodao, promišljao, gledao i postao pisac. Ne sećam se kada je umro. Znam da jeste,. ali kada, ni njemu, ni meni nije uopšte bitno.

Majka je grlila dete. Dete je uzvraćalo sneno. Majka ga je ljubila i pevala. Uspavanke su nicale iz srca. Dete je bilo prekrasno, o, zlatno. Kakvo može biti ono koje je voljeno i ničim opterećeno? Kakva može biti majka koja je dobila dar neba i sveta? Prelepa slika idile nad idilama. Majka grli jastuk sa … Настави са читањем “XVII POETSKE KRATKE PRIČE – ČEDO Marina Adamović”