Категорија: Jovica Đorđević

Gledam kako mesec na oblaku kunja
lenjo nežnom rukom ka vrleti maše
kao da prosipa setni miris dunja
zlatnom bojom boji stare krajputaše

U vrtlogu tamnog začaranog kruga
ko zlatna semena podno rodne njive
u beskraju svetom leži drug do druga
pod svetlima zvezda novi život žive

Bez tuge i bola,bez suza u oku
gde još eja svoju tužnu pesmu poje
žive svoju večnost tihu i duboku
ostavljeni,sami,kraj grobnice svoje

Pre no što zarudi,pre no zora svane
dok još zlatni mesec na oblaku kunja
umesto molitve na minule dane
prosuće se poljem setni miris dunja.
autor
Jovica N.Ðorđević
25.01.2025g.

Ko iskre svetlucaju pahulje snega
na lednoj livadi nasmejane čuče
htedoh da potrčim al korak mi bega
od svetlosti dalje mene tama vuče

Ko dvoseklim mačem studen stablo kolje
okovano ledom pod teretom grca
da ugreje goru sunce nema volje
uplašena šuma savija se,puca

Klonuše mi ruke borbom iznurene
pod ledenim plaštom saginjem se,stradam
led me obuzima,teče mi kroz vene
sve dublje i dublje u tamu propadam

Al’ na mestu kletom gde mi stablo pade
mladi koren neku novu nadu budi
svoj majušni koren ko ruku mi dade
nova topla svetlost obasja mi grudi.

autor
Jovica N. Đorđević
18.01.2025g.

U pijanoj noći kada nemir sazda
sve nestvarne slike vinom natočene
daleko od duše zaoraće brazda
sve mrvice sreće tugom dotučene

U očaju trulom isčeznuće slike
poglede sam davno praznini ja dao
ko suze iz oka iskapljaće slike
dok sam tvojim okom ko svojim gledao

I blaženi časak što ka smrti vodi
ko slapovi besni tajanstvenim hukom
ko sveta tišina što krepi i godi
povešće me sobom svojom nežnom rukom

A drugi će svoju brazdu zaorati
proliće se čežnje kao bujne kiše
druge će te ruke nežno milovati
voleće te možda i od mene više.

autor
Jovica N. Đorđević
11.01.2025g

Kao sablast što se od svetlosti skriva
utkana u noći čuči sve do zore
ko jesenja kiša što se nežno sliva
čekaću u bašti noćas pod prozore

Tu pod vedrim nebom ko pod plaštom čoje
opijen lepotom oktobarske noći
bićeš nešto sveto, nešto samo moje
nežna vila bez koje ja neću moći

A mesec će noćas tim čarobni sjajem
otkriti lepotu nevinosti tvoje
milovaću tebe nežnim zagrljajem
čuvaću te kao dragoceno, svoje

I do zore rane ostaćemo sami
tu pod vedrim nebom ko pod plaštom čoje
šćućureni sami u blaženoj tami
bićeš nešto sveto, nešto samo moje.

autor
Jovica N. Đorđević
04.01.2025g.

Što mi grešna duša pred tugom posrne
pa besciljno svetom nemoćna tumara
da l’ uzalud čekam da srce utrne
da ne osećam bol kad život šamara

Ni cigani stari pesmom me ne zovu
pa praporci sreće tužno za me ćute
u samoći tražim granu maslinovu
dok mi tuga lomi ruke uzdignute

Zar ne vidiš Bože koleno mi kleca
pritisnuto plaštom mrske tuge crne
od prokletog bola sve u meni jeca
pod teretom teškim duša mi posrne

O Stribože Bože unuke zamoli
oprosti mi grehe, slabosti i mane
pa zbog grešnih duša vetrove umoli
da nad zemljom opet jarko sunce grane.

autor
Jovica N. Đorđević
28.12.2024g.

Čekaću te tamo gde voda mrmori
gde se sjajni mesec bistroj vodi smeje
tamo gde se reka još raduje zori
da joj vrelo sunce hladne skute zgreje

I nikome za te ja ne mogu reći
ponudih ti srce tu da gnezdo sviješ
uplaših se da ćeš ko reka poteći
da se podno stene ti od mene skriješ

Kada hladni vetri sa severa dunu
i srebrnim injem orose svu reku
u srcu ću sviti snove da ne trunu
da u duši kano sveta milost teku

I dok večni sanak bolnu dušu mori
dok poslednji zračak svelo lice greje
poći će mi duša gde reka mrmori
gde se sjajni mesec bistroj vodi smeje.

autor
Jovica N. Đorđević
21.12.2024g.

U porti hrama Vaznesenja Gospodnjeg
prilazim priprati da upalim sveću
da me pomiluje ko raba poslednjeg
da Svevišnji daruje i meni sreću

Iz priprate krećem pun vere i nade
dok reči molitve iz duše mi lete
pogled mi odluta, na anđela pade
što pojavom obasja ikone svete

Prilazi polako ta devojka mila
ko blagost se spusti da upali sveću
sa očima lepšim od cvetnog Kurila
o Bože, da li mi to donosiš sreću

Ka priprati promica bujica ljudi
u pokajanju svoje ruke da sklope
da grešnima Svevišnji nadu probudi
da grehove svoje pred Bogom istope

Predivnog anđela izgubih iz vida
uzalud se propinjem na prste snažno
zbog tuge u duši sve u meni rida
o Bože zar je sve ovo bilo lažno

I sada na raskršću Srpskih vladara
kad krenem na molitvu za vreme posta
kod proprate krvari rana mi stara
što sećanje na tebe jedino osta.

autor
Jovica N. Đorđević
18.122024g.

Što kafana pustu želju budi
da l’ uz vino grešan razum gubim
što bludnicu privijam na grudi
pa joj nežno vrele usne ljubim

Što mi lice kano cvetak svelo
da l’ mu zore brazde nove bore
što bludnica ljubi moje čelo
pa mi grehom kiti bele zore

Što pijanicu otvaram svu dušu
kad me grešan pijan ne razume
što još ljubim crnu namigušu
kad mi misli sve ka tebi drume

Bežte od me sve kraljice noći
nek utihne i pesma cigana
ja ću noćas svojoj dragoj poći
da u duši zaceli mi rana.

autor
Jovica N. Đorđević
14.12.2024g.

Ne koračaj za mnom, stope mi ne prati
pusti neka pogled ka svetlu ti krene
tri novčića zlatnih ti Harunu plati
neka zamru na me tvoje uspomene

Niti pogled suzni bacaj u daljinu
mene kletva crna kao sudba prati
godine sam svoje darivao vinu
bolno srce tebi ne zna da se vrati

Ako ti iz oka suze na tren kanu
kad se zlatni zveket začuje na lađi
ti okreni glavu tad na drugu stranu
nove srećne pute samo za se nađi

Al’ ako ti korak ipak za mnom krene
prati zvuke pesme veselih cigana
naći ćeš me tamo gde su uspomene
gde još duga ljubi srećni smiraj dana.

autor
Jovica N. Đorđević
07.12.2024g.

Ako ćeš zavoleti nešto u meni
ne reci mi ništa, ne daj da me slažu
svi govori lažni silom isceđeni
pusti neka slike iz oka ti kažu

Ako ćeš zbog drugih ljubav od me kriti
pusti neka tuga mračno gnezdo svije
ne govori da je srećan lako biti
jer bez tvoga lika bolje da me nije

Ako će ti reći da sam drugu snio
da ti ovo srce samo laži daje
noćima sam zbog te ludovao, pio
moleći se za nas da nam ljubav traje

Ako ti se oko ipak na me spusti
neće ti se srce radovati sreći
jer moji su snovi već odavno pusti
ja od tuge nikad ne mogu pobeći.

autor
Jovica N. Đorđević
30.11.2024g.