Категорија: Jovica Đorđević

Kada dođe časak da ja trebam mreti
dok u oku trepti kleti život ceo
sa usana lednih sudbinu ću kleti
što mi uze dušu i života deo

I vreme što prođe preko moje glave
kao bistra voda što kroz dušu teče
utopi mi htenja i radosti prave
pa u duši prazni dolapi sad ječe

Kao sedi starac u duševnoj bedi
tupo zurim, nemo u ledene bove
čekam južni vetar da more odledi
da brodovi moji ponovo zaplove

Ka božijoj porti dok mi duša vrvi
ostaće zanavek malo sreće žedna
dok mi crna zemlja grešne kosti mrvi
proklinjaće sudbu moja usta ledna.

autor
Jovica N. Đorđević
29.03.2025g.

Pred osmehom tvojim ko pred božjin sjajem
tiho klonu duša pred noge ti pade
ponudih ti sebe da sa tobom trajem
ti okrenu glavu,ruku mi ne dade

I zaćuta nebo u tom bolnom času
skamenjene kiše u oblaku ćute
mesto bujnom vodom tuga zemlju zasu
procvetalo cveće šumarke i pute

Zbog izdaje tvoje ja te neću kleti
nek groznica crna struji mojom krvi
pa da ovaj život ko časak proleti
da me kano mrvu u pepeo smrvi

I dok večnost novu odoru mi plete
da mi mirno duša na oblaku sniva
nek te tople kiše na tren na me sete
zbog ljubavi ove koliko si kriva.

autor
Jovica N. Đorđević
22.03.2025g.

Kad poteče voda iz kamena lednog
kroz nemani crne,đavoljih rogova
da napoji tlačenog slobode žednog
milosrdnom suzom,šapatom bogova

Svaka bolna suza u reku se sliva
pa umilno,tiho livadama teče
da đavolju tamu svetlošću umiva
da podigne ljude što pred strahom kleče

Ko nebeska vojska potekoše reke
svi biseri mladi,sveti,nebrojeni
spojiše se stene nekada daleke
svi narodi naši mržnjom razdvojeni

Pogledajte staze gde se mladost kreće
razdragana srca što ka svetlu vode
tamo gde su prošli niče divno cveće
iz semena svetog,semena slobode.

autor
Jovica N. Đorđević
15 03.2025g.

Ponekad od tuge natopi se duša
iz oka rominju blaženi češeri
kano sveta krvca u srcu se gruša
pa životna struna jedva mi treperi

I krene mi suza ona muška prava
ko žaoka ljuta obraz mi ubode
iztrgnuto parče davnog zaborava
urezana slika dok te drugom vode

Kad mi korak krene naginjem se,pazim
stranputicom hodam,kroz šiblje se valjam
samo da u tvoje stope ne ugazim
svoju čistu ljubav tvojom ne ukaljam

I dok prošlost kleta mučki prati mene
sem mira u duši ja ne ištem ništa
da blaženo sklopim oči namučene
na zgarištu sreće,njenog pepelišta.

autor
Jovica N. Đorđević
08.03.2025g.

Ponekad zaćutim,samoća me mori
šćućuren u uglu obavijen tamom
zalud čekam nekog da vrata otvori
da dotrči meni umornom i samom

A tama je blaga kao oči tvoje
natapa mi dušu,pušta je da sanja
tek ponekad svetle zatrepere boje
ko uzdasi bolni prvog mi saznanja

Od vlage i buđi nozdrve mi bride
ko štene zacvili na vratima šarka
ponada se duša možda neko ide
al’ vetar zaćuti,sve je bilo varka

I svaki me časak ko vino ispija
misli brzo blede,snovi mi se ruše
čekam da me Gospod grešnog blagosilja
da otvori nežno vrata moje duše.

autor
Jovica N. Đorđević
01.03.2025g.

Hodala je ćutke usamljena,ledna
lelujava,nežna kao plamen sveće
prepuna gorčine a ljubavi žedna
tražila je za se ono malo sreće

Kao zimsko jutro u duši prostruji
pa poteče čežnja uzburkana,slepa
celim bićem svojim predah se oluji
požuda u meni beše odveć lepa

Pogleda me okom punog očajanja
natopljenom dušom gorčine i jada
možda u dnu duše nešto lepo sanja
možda pod gorčinom tinja nova nada

Pomislih u sebi , hodaj,nemoj stati
korakom pregazi tužnu sudbu svoju
nek ti sveto nebo svaki korak zlati
neka nova nada cveta u povoju.

autor
Jovica N. Đorđević
22.02.2025g.

Kada čuješ zvuke naše stare pesme
ne traži dečaka kog si nekad srela
na stazi u parku pokraj stare česme
naći ćeš starinu naboranog čela

Jer bezmalo prođe skoro pola veka
od kad si u ljubav slepo verovala
kad si u dečaku volela čoveka
i poljubac prvi njemu na dar dala

Ti ne ruži pesmu što te na me seti
niti nežnost davnu što si meni dala
nikada me nisi prestala voleti
uvek si u našu ljubav verovala

Kad utihnu zvuci naše stare pesme
i maleni tren nas od večnosti deli
čekaću te opet pokraj stare česme
tamo gde smo nekad jedno drugo sreli.

autor
Jovica N. Đorđević
08.02.2025g.

Ne budi mi snove, ne laži mi jutra
pusti nek tišina u duši mi spava
jer kraj moga lica neće biti sutra
raspletena nežna tvoja kosa plava

Još samo će miris tanan poput svile
ko majušna bleda dogorela sveća
sećati na tvoje bele grudi mile
tamo gde je nekad carovala sreća

I svaki mi korak kao sena prati
krvožedna mis’o preseca mi snove
probudi me grubo, pa me tebi vrati
da iznova živim neke boli nove

Zato samo cuti, ne laži me više
pusti nek mi glava na jastuku spava
tamo gde se miris tako divno njiše
tamo gde je bila tvoja kosa plava.

autor
Jovica N. Đorđević
01.02.2025g.