Категорија: Jovica Đorđević

B E Z D A N

Kad se mesec prospe po učmaloj vodi
dok na nebu zvezde crnu tamu gone
i misao svaka što krepini godi
u pupoljku svene,u bezdan potone

Lenjo teku sati,ptolaze minuti
i svaki je časak kao danak novi
šćućuren u bezdan mesec spava, ćuti
čeka novo veče da nebom zaplovi

Srce zatreperi dok se danak gasi
tama preči duši da joj miso sine
iz bezdana crnog da joj život spasi
da se kano zvezda na nebesa vine

I večeri ove kad se mesec rodi
gde se tama večno u bezdan uliva
rasuće se zvezde po nemirnoj vodi
tamo gde mi miso zanavek počiva.

autor
Jovica N. Đorđević
24.05.2025g.

B O G U

Da li se to Bože ja pogrešno molim
u molitvi svetoj kad mi suza krene
za jedino biće što iskreno volim
da li Bože nemaš vremena za mene

Usliši Ti vapaj duše napaćene
da okusim sreću nije mi se dalo
pa pronađi Bože vremena za mene
jer je od života ostalo još malo

I u sudnjem času kada nema nade
ranjeno mi srce tebi ne prkosi
zahvalan na teret što mi na dar dade
što će grešna duša zanavek da nosi

Udri Bože mene,pritegni me jače
pripiši mi njene sve grehe i boli
njoj podari sreću da nikad ne plače
jer nju grešna duša ponajviše voli.

autor
Jovica N. Ðorđeviċ
17.05.2025g.

S E Ć A Nj E

Uplakana sama stajala je ona
pogledom ko bičem lice mi ošinu
samo su još zvuci manastirskih zvona
grubo toga dana parali tišinu

I htedoh da krenem al izdade snaga
pod nebeskom kapom i oblakom sivim
raskopča se duša pa ostade naga
zbog bisernih suza osetih se krivim

Pa zaćuta srce u tom muklom času
ni ptica ne poje,nit zeleni travka
ko magla u polju istina se rasu
da je tuga večna,da je ljubav varka

Ako sudba nekad izneveri mene
neka tuga večno struji mojom krvi
sećanje na suze te predivne žene
nek mi stegne srce,nek mi dušu smrvi.

autor
Jovica N. Đorđević
10.05.2025g.

M U NJ A

Ponekad u suton kada munja sine
pa nebeske svode podeli na pola
ko životna radost sve u trenu mine
zaneme i reči drevnih epistola

Taj tanani dašak što od smrti deli
i htenje da iskri neka munja nova
da svetlom obasja ovaj život sveli
da procveta dušom grana bagremova

Da l’ sudbine srce treba da se boji
dok na nebu kulja sveta vatra živa
ili da se duša večno s munjom spoji
da u svetlom tragu zanavek počiva

I večeri ove kada munja sine
dok na nebu tmulo klopatanje krene
nudim grešnu dušu da se nebu vine
da sa munjom deli večno uspomene.

autor
Jovica N. Ðorđeviċ
06.05.2025g.

Z A B O R A V

Noćas mi je pesma dušu milovala
pod zvezdanim nebom tople majske noći
ko umilno janje nežni sanak krala
lagala me vešto da ćeš meni doći

A tama bi blaga kao oči tvoje
mesec prosu zvezde na obode tuge
pred očima snenim zaiskriše boje
nežne poput svile,tople kao duge

Dok u krošnji breze jutro tamu goni
sunce moli zoru da mlad mesec zađe
zalud razum gleda,u dušu mi roni
umilnu mi pesmu nikako da nađe

Zaboraviĥ šta je duša htela reći
zalud srce sneno u grudima bije
zašto pesma htede od mene pobeći
da se podno duše nekom drugom skrije.

autor
Jovica N. Ðorđeviċ
03.05.2025g.

ČEŽNjA

Gledam kako Mesec na pendžere slazi
namrštena čela ko da tamu kudi
što u njene snove tromo,grubo gazi
što usnulu mladost iz sna čednog budi

Gle kako je lepa spokojna i mila
okupana rosom belih hrizantema
kao deo pesme,deo večnog stiha
ko iskonska čežnja kafanskih boema

A u kletom trenu kada mesec gasne
i dok nova zora na istoku rudi
ja gledaću u te pun ljubavi strasne
dok ti novi danak snene oči budi

Položiću glavu tu na tvoje krilo
tiho,krotko nežno ko tanana struna
gledaću ti oči zaljubljeno,milo
sve dok stari pendžer ne obasja Luna.

autor
Jovica N. Đorđević
26.04.2025g.

R O S A

Ko bisernu rosu duša tugu prosu
pa natopi čežnjom čase i minute
sve pijane noći i ciganku bosu
što mi kano vila sedeše na skute

Proliće se tada gorki život ceo
sve životne nade natopljene bolom
i svaka će ljubav uzeti svoj deo
prosuće se duša za kafanskim stolom

Tad prhnuće suza emotivna,gola
prostrujaće nebom,pokidaće stege
i grešna će duša sva prepuna bola
urezati suncu neke nove pege

Kada duša krene do božanske dvore
i dok telo moje sa zemljom se stapa
sve biserne rose i turobne zore
ranjene će duše bolom da natapa.

autor
Jovica N. Đorđević
19.04.2025g.

G O S P I

Hteo sam ti gospo sinoć nešto reći
melodijom duše,stihovima jada
da će ova duša pred bolom uteći
tamo gde se strada gde nestaje nada

Gde su duše prazne,gde se grubo gazi
i maleni zračak kad svetom zablista
sve iskre što plamte na utrtoj stazi
rasprše se grubo poput trulog lista

Zalud ti je pogled prepun grešne žudi
i bestidno telo što strada i moli
svoje slatke čari nekom drugom nudi
nekom ko će tebe bestidno da voli

Hteo sam ti reći, laž mi dušu uze
ovo srce bolno svoje greške plaća
odavno su dušu napustile muze
pesniku bez srca niko se ne vraća.

autor
Jovica N. Ðorđeviċ
12.04.2025g.

D U Š E

Kada se sa neba gusta magla spusti
ko rasuta boja naivnog slikarstva
pa presvetli puti svi postanu pusti
međ zemaljskog sveta i nebeskog carstva

Zarobljene duše sa suzom u oku
gledaju sa bolom našu sudbu krutu
sva stradanja naša i bedu duboku
sve grehove voljne na kratkome putu

I čekaće jadne skamenjene,tužne
dok gorčina živih srdžbom duše plavi
na prečiste zore i vetrove južne
da učmalu maglu sunce obezglavi

Tad videće polja snežna nepregledna
srećom prekrivene prečice i pute
i svaka će duša ma koliko bedna
biti privijena na božije skute.

autor
Jovica N. Đorđević
05.04.2025g.