Категорија: Jasmina Dimitrijević

Промоције књига – РУЖА У СНЕГУ – Јасмина Димитријевић

RUŽA U SNEGU

Stojim ispred žbuna u kasnome cvatu
divim se lepoti što nam jutru pruža
toj glavici lepoj na zelenom vratu,
sneno u me gleda okasnela ruža.

Na promrzlom grmu ostala je sama
sve drugarke njene uvele su davno
ona trpi usud k`o udova dama
u hladnoći živi ono doba slavno.

Zeleno joj lišće ko proleće da je,
kroz latice njene kao krv da teče,
a opojni miris svom silinom traje
nevidljivo struji kroz prohladno veče.

Beli sneg je skrio rumenilo lati
zbog ruže u snegu, nadvlada me tuga
gledala sam u nju kada poče cvati,
bolujemo skupa, ja i cvetna druga.

Hoće li još noćas izdržati mila,
ili će ti studi ubiti lepotu
nad sudbinom tvojom raširiću krila
mnogo tvoga ima i u mom životu.

Ne predaj se ružo ovoj teškoj studi
dok u tebe gledam proleću se nadam
hoću da te sada privijem na grudi
pa da s tobom cvetam, il` s tobom da stradam.

AUTOR
JASMINA DIMITRIJEVIĆ, SRBIJA
16.01.2022.

У амфитеатру цркве Лазарице, 22.06.2022. године у 19:00 часова одржана је промоција књиге РУЖА У СНЕГУ Јасмине Димитријевић. Уз поменуту књигу представљене су бројној публици и прва њена књига ПЕСМЕ ИЗ ТРАМВАЈА (коју је објавила заједно са својом ћерком Даницом Димитријевић Петровић у издању Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ) и књига за децу ДИВЉАКУША. На промоцији, коју је осмислила Јасмина Димитријевић говорили су Мирко Стојадиновић и Даница Димитријевић, за музички део био је задужен Бата Петровић, а фотографије и видео је снимио Градимир Карајовић.


Настави са читањем “Промоције књига – РУЖА У СНЕГУ – Јасмина Димитријевић”

POZIV PESNICIMA PESNIČKOG UDRUŽENJA PESNIKA SRBIJE – PoezijaSRB

POZIV PESNICIMA PESNIČKOG UDRUŽENJA PESNIKA SRBIJE – PoezijaSRB

18.6.2022. GODINE SA POČETKOMU 14 ČASOVA U MAKREŠANU BIĆE ODRŽANA PESNIČKO LIKOVNA MANIFESTACIJA MOJSINJSKA SVETA GORA.

POZIVAMO SVE PESNIKE KOJI IMAJU ŽELJU DA PRISUSTVUJU SABORU DA DODJU I PRISUSTVUHU MANIFESTACIJI KOJU ŽELIMO I SLEDEĆE GODINE DA ORGANIZUJEMO.

Настави са читањем “POZIV PESNICIMA PESNIČKOG UDRUŽENJA PESNIKA SRBIJE – PoezijaSRB”

NEGDE NA BALKANU – Jasmina Dimitrijević

NEGDE NA BALKANU

Nešto da vam kažem sad sam poželela,
o malenoj zemlji negde na Balkanu;
dizala je gnezdo uvek  iz pepela,
iz svake je bitke iznosila ranu.

Pa se često pitam šta drugima smeta,
dal` lepote njene što druge nemaju;
ili kad` prolećem  božur nam procveta,
ili miris ruže u mom rodnom kraju?

Mnogo  puta ona digla se i pala,
Još jača iz svakog poraza izašla;
ali, uvek svima gostoprimstvo dala,

svaka duša u njoj utočište našla.
Gnezda svoja sviju na mestima svetim,
eh što nisam ptica ,pa da svetom letim.

Eh što nisam ptica  pa da svetom  letim,
da preletim  njene livade i njive;
da se sa zvonika starog zvona setim ,
U sećanju mome još svetinje žive.

Pevala bih odu prijatelji moji,
za njene junake kosovskih  vremena,
u njoj viš` ne živi onaj ko se boji,
nit` ćija su pleća od stra`  povijena.

Gde junaštvo raste,ja se pitam često
Morava junake ko majka dojila;
darivala Srcem i sve Višnji presto,

Srpska je vučica  junake hranila.
Da uzdignu srpstvo uvek iz pepela,
gukala bih jako i što ne bih smela.

Gukala bih jako i što ne bih smela ,
gukanje će moje svi dobro da znaju;
u srcu sam svome odveć poželela  ,
mlada da se vratim svome  rodnom kraju.

Otišla sam davno, pa se i sad  krajem,
lepo je i ovde, al` nije ko tamo;
ne sijaju zvezde sa velikim sjajem,
u tuđini duša tužna kopni samo

Zašto sam otišla mnogi me pitaju,
kad za rodnim krajem jeca  srce moje;
neću ništa reći jer i sami znaju,

da se u tuđini i minuti broje.
Na krilima mašte sad ću da poletim,
dušmani nek čuju čega god se setim.

Dušmani nek`  čuju čega god se setim,
nek` se uče malo na našem primeru;
ne pišem vam ovo,sad da nekom pretim,
samo savet dajem da čuvaju veru.

Možda velik vernik nikad nisam bila,
ali našom verom svuda se ponosim;
ne trebaju meni kadifa ni svila,
samo našu krvcu u venama nosim.

Ne stidim se brate ja porekla svoga,
sa srcem velikim zovem se srpkinjom ;
odreći se neću nikad svoga Boga

moliću se zdušno pred svakom svetinjom.
Čestitom  čoveku krv bih svoju dala,
evo dragi rode jedna zemlja mala.

Evo dragi rode jedna žemlja mala,
al` izreka jedna uvek nas podsjeća;
Školjka nam je vredan biser mali dala,
ruža   j`  uvek bila kraljica svih cvjeća.

Mnoge hrabre majke ovde poniknule,
goloruke one na cevi skakale;
Ni od metka nikad nisu ustuknule,
za čast i slobodu mnoge od njih pale.

Evo dragi rode jedna zemlja mala,
koja više nikad pokleknuti neće.
Napaćena mnogo od ljudskijeh  zala

pelin dugo cveto, sad miriše cveće.
Prohujala su njoj proleća i leta,
na kršnom Balkanu ponosita cveta.

Na kršnom balkanu ponosita cveta,
sve što je najbolje ova zemlja ima;
ne smetaju njojzi ni vreline leta,
ni  snežne oluje  što ih nosi zima.

Na severu njenom ravnica se širi,
dal` . je slađe grožđe, il` su bolja vina;
kroz monaška vrata istorija viri,
bremenita,rodna, njena je širina.

A dole na jugu njene su planine
u šumama svojim ratnike skrivale;
gde su  mnoge vredne davne iskopine,

istorijsku prošlost njenu sačuvale.
Utroba je njena gorko isplakala,
al`  i ako mala junake nam dala.

© Jasmina Dimitrijević Kruševac

Kategorija: Odrasli pesnici

 

VERNA SAPUTNICA – JASMINA DIMITRIJEVIĆ

VERNA SAPUTNICA

K`o pas verni gazdu, mene tuga prati,
nerazdvojna senka postala je moja;
u odaje duše često ona svrati
zakrili nadamnom sva moja obzorja.

Noge me ne nose, a htedoh pobeći
kad god se okrenem ona zamnom diše;
na trenutak samo priblizim se sreći
al` tragove njene moja suza briše.

Sedi drugo moja da te bolom častim
nerazdvojna ti si moja saputnica;
sa tobom ću večno ja da hodočastim,

pratiće nas gavran, ptica zloslutnica.
Moj je pehar žuči, Sunce sreće svima,
meni neće sjati,sijaće drugima.
Настави са читањем “VERNA SAPUTNICA – JASMINA DIMITRIJEVIĆ”

Rezultati konkursa „KAPIJA MOJSKINJSKOG NEBA“ u Makrešanu

Medjunarodni pesnički konkurs „KAPIJA MOJSKINJSKOG NEBA“ U Makresanu kod Krusevca je zavrsen. Na konkursu se prijavilo 88 pesnikinja i pesnika iz osam zemalja čije se pesme objavljuju u Zborniku koji je u pripremi.

Bodovanjem stručnog žirija u sastavu:

  • Nermina Adžović Mustagrudić iz Podgorice,
  • Tijana Rapaić iz Novog Sada,
  • Milorad Kostić iz Sarajeva i
  • Ljubodrag Obradović iz Kruševca.

Objavljujemo rezultate slavodobitnika:

U kategoriji na zadatu temu: ZA SABORNIK

1. Gordana Pavlovic iz Beograda „Mojsinjska sveta gora“………………………….24 poena
2. Dragojla Divjak Topalovic iz Stare Pazove „Kapija mojsinjskog neba“……22 poena
3. Ljiljana Tamburic iz Kruševca „Magija mojsinjskih suma“……………………20 poena

Настави са читањем “Rezultati konkursa „KAPIJA MOJSKINJSKOG NEBA“ u Makrešanu”

SEĆANJA NE BLEDE – Jasmina Dimitrijević

SEĆANJA NE BLEDE

Ponovo zamisljam livade svoje,
velika polja gde se klasje zlati.
Rascvale vočnjake, zelene šume
za rodnim krajem srce mi pati.

U mislima šumI Morava moja
krivuda svojim putevima znanim,
zamišljena vidim brzake njene,
sećanjima na nju setna se branim.

Uspomene srećne vrtim u glavi,
odnekuda čujem pesmu orača,
sećam se prela i veselog kola,
tuga mi svako sećanje nadjača.

Često se zaplačem ko neko dete,
željno da ga majka svije u krilo,
poželim da čujem jutarnje petle,
od lutanja se srce umorilo.

Prestaću da lutam jednoga dana,
kad mi se srebro u kosi pojavi,
kupiću kartu u jednome smeru,
vraćam se selu i svojoj Moravi.

Настави са читањем “SEĆANJA NE BLEDE – Jasmina Dimitrijević”

ATI NE SEDLANI – Glosa – Jasmina Dimitrijević

NA PO PUTA

Ostale su za mnom bašte jorgovana
Sjaj proleća moga, šum pesme i vrela
Studena me jesen na po puta srela
I po meni pada suho lišće s` grana.

Autor: ALeksa Šantić

ATI NE SEDLANI

Ostala mi tamo njiva neorana,
livadica moja u korov zarasla,
ati nesedlani vezani uz jasla,
ostale su zamnom bašte jorgovana.

Još se sećam pesme i seoskog prela,
dok se vito kolo po poljani plete,
sviračima prsti po dirkama lete,
sjaj proleća moga, šum pesme i vrela.

Otišla sam davno, mada nisam htela,
pobegla bih rado od ovog sivila,
nestaše i snovi što sam tamo snila,
studena me jesen na po puta srela.

U duši mi crno, crnje od katrana,
noge ko drvene nekuda  me nose,
nepresušne suze moje oči rose,
I po meni pada suho lišće s` grana.

© Jasmina Dimitrijević Srbija
12.12.2021.

Годишња награда ПоезијаСРБ за 2021. годину Драгојлу Јовићу

Видео је снимио Славиша Паунковић из Крушевца

После дужег затишја, 24. 5.2022. године у 18:00 сати у дворишту КПЗ Крушевац (која сада ради као саставни део Културног ценра Крушевац) поново је одржан програм ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА – ПоезијаСРБ у организацији Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и Културног центра Крушевац..

Овога пута спровели смо  у дело једногласно донету одлуку Годишње скупштине удружења песника Србије -ПоезијаСРБ да се годишња Награда додели: Драгојлу Јовићу за континуиран рад у Удружењу песника Србије – ПоезијаСРБ, ценећи посебно квалитет његове поезије као и његову ангажованост на свим пословима Удружења песника Србије ПоезијаСРБ.

Драгојло Јовић је одмах на почетку програма од Љубодрага Обрадовића – председника Удружења и Светлане Ћурђевић – заменика, примио награду и обратио се присутнима пригодном беседом и једном својом песмом. Награда се састојојала од дипломе, уметничке слике и 5 књига из издавачке продукције Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ.

Затим  су додељене награде по једногласној одлуци Управног одбора за књигу године у издавачкој продукцији Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ за 2021. годину (период од сајма до сајма – Сајам књига и издаваштва Расинског округа) и то:


– за област поезије: књига Љиљане Тамбурић из Крушевца ДАМАРИ ТИШИНЕ;


– за област прозе: књига Латинке Ђорђевић из Цириха – Крушевца
ПТИЦА КОЈА НЕПРЕСТАНО ЛЕТИ;


– за област хумора и сатире: књига Драгана Матејића из Крушевца
ШИШАЊЕ ИЗ ДВА ДЕЛА;
Награде су се састојале од дипломе и 3 књиге из издавачке продукције ПоезијеСРБ.

 

Похваљене су књиге поезије – песнички првенци:

ТАЈНЕ ИСКРЕНОГ ОСМЕХА – Миона Ђокић и


ПЕСМЕ ИЗ ТРАМВАЈА – Јасмина Димитријевић – Даница
Димитријевић-Петровић.

 

Награде су се састојале од дипломе – похвале и 1 књиге из издавачке продукције ПоезијаСРБ.

Програм су водили Данијела Јевремовић и Саша Милетић. У поетском и сатиричном делу програма учествовали су: Драгојло Јовић, Љиљана Тамбурић, Латинка Ђорђевић, Драган Матејић, Мирко Стојадиновић, Данијела Јевремовић, Градимир Карајовић, Милосав Ђукић Ђука, Светлана Ђурђевић, Миљко Шљивић, Живојин Манојловић, Слађана Бундало, Љубодраг Обрадовић, Драгиша Павловић Расински, Дарко Михајловић, Братислав Бата Костадинов, Мирослава Мира Смиљанић, Снежана Поповић, Дејан Петровић Кенац, Живомир Миленковић, Милан Марковић Лака, Нада Милосављевић Кети, Александар Дрндаревић Сингер, Милош Ристић, Стефан Кнежевић и Саша Милетић. У музичком делу програма наступио је Градимир Карајовић.

Фотографије ћемо због ограничења броја фотографија на Фејсбуку објавити из два дела:

Уживајте… /ПоезијаСРБ/


И ОВУ ПЕСМУ ПИСАЋУ ТЕБИ

И ову песму писаћу теби,
У зимској ноћи бар један стих,
Па ако ми зора испије душу ,
Читај песму моју, не слушај њих.

Не веруј ништа устима лажним,
Што вешто маску у јутро ставе,
А рањеним душама, као некад бабе,
Баце неки угљен и сливају страве.

Настави са читањем “Годишња награда ПоезијаСРБ за 2021. годину Драгојлу Јовићу”

SRCE OD KAMENA – Jasmina Dimitrijević

SRCE OD KAMENA

Postoji li nešto od noći crnje,
crna i grešna to je duša tvoja,
svaka reč bode ko ružino trnje,
pa ne znam da l` sam tuđa, ili svoja.

Ima li nešto hladnije od leda,
hladnije to su tvoje oči plave.
Tako sam željna tvog toplog pogleda,
da mi se oči u tvojima udave.

Ima li nešto tvrđe od čelika,
bezdušno to je srce ti kameno,
želeh da ljubav bude nam veliko

pčelinje saće medom ispunjeno.
Želje su jedno, bolna stvarnost drugo,
o željo moja, ili večna tugo.

Настави са читањем “SRCE OD KAMENA – Jasmina Dimitrijević”

PREDGOVOR ZBIRKE PESAMA RUŽA U SNEGU I ODGOVOR ZAŠTO ZBIRKA NOSI TAJ NAZIV – Jasmina DImitrijević


ZAŠTO RUŽE U SNEGU

Proticao život kroz vreme i ja sa njim, a moglo bi se reći i ja sam njegovim ritmom tekla u znanom pravcu. Smenjivala su se leta i zime, ruže su cvale i venule i u meni
radost i tugu budile. Donosile su ruže radost kad sam ih gledala kako se u pupoljku ulepšavaju i kada sam ih rascvetale primala od voljene osobe, a tugu kad sam ih u vazi mrtve gledala.

I jedne rane zime videla sam ružu koja je bila poput mene, videla sam svoju sestru po svemu, po patnji i po radosti. Rani mraz popario je sve njene drugarice, prvi sneg sledio je njene latice a ona se ne da… Iste smo nas dve, pomislih tada . Pržilo nas je sunce, kiše nas mile, vetri povijali, snegovi nas okivali, a mi opstajemo. Stojimo uspravne i opstajemo, listamo i blistamo novom snagom, novom lepotom i novim sjajem. Vetrovi su nas katkad povijali do zemlje, grube ruke su nas dodirivale, a ruža i ja uspravno stojimo, vazda na oko bezbrižne i gorde. A kada bi kakva bezdušna sila uspela da nas povredi, nas dve smo poput Feniksa bujale u novom proleću, sa većom željom da opstanemo i da lepotom zavaravamo okolinu.

Настави са читањем “PREDGOVOR ZBIRKE PESAMA RUŽA U SNEGU I ODGOVOR ZAŠTO ZBIRKA NOSI TAJ NAZIV – Jasmina DImitrijević”