УМЕТНИКОВА ИНСПИРАЦИЈА
Често се поставља питање шта је односно , шта све може бити инспирација уметнику. Заиста је широк дијапазон шта све привлачи пажњу уметничког стварања.
Некада се можемо усагласти да је све потенцијално инспиративно ако нађе властиту идеју. То може бити чак и опсесија, везаност. Различита такође постоје стања која инспиришу, каква су: Бол, патња, љубав, туга, радост итд. Некада су инспирацију песницима давале музе, љубавнице које су имале божански карактер. Жене су често као инспирација одређивале разумевање историјског тренутка гледано кроз призму подударања уметничког и оног реалног. Ипак најдоминантније стање остварено у уметничким делима је љубав. Некада она може бити прагматична без емоција, нeкад узвишено платонска, да би се могло ићи дотле да је негдје могла попримити димензију патолошког.
Али без обзира на сва стања која сам поменуо као мотив, велика уметност такође мора имати високе циљеве, које не могу имати уметници скучене имагинације. Мотиви и циљеви су пропорционални са знањем и даром
и обрнуто. Главни резултат уметничког је лепота у универзалном значењу. Важан је и критички дискурс, ако је ирелевантан, онда нема смерница, нити се може озбиљно запажајуће говорити о уметничком остварењу, његовој снази. Морају делати, постојати критичари који сагледавају квалификовано одговорно, који прате ревносно шта се дешава на уметничкој сцени појединачно и у целости. Данас на жалост у овим временима без савести, критици уметничког остварења се прилази често неодговорно, имамо појаву када се пише или говори оно што се чак и не мисли, једном речју вештачки се врши прилагођавање дневним и укупним приликама како би се без личних последица мисли се на материјалне, критички став, мишљење подударио са оним непостојећим чињеничним који као такав некоме одговара, отуда имамо појаву, лажних награда, лажних уметника и лажних остварења. Оно што је сигурно, уметност високих циљева ће надићи неуметничке или псеудоуметничке вредности. А инспирација ће увек бити хетерогена, различита, што не доводи у питање уметност као уметност.
© Андреја Ђорђе Врањеш
и обрнуто. Главни резултат уметничког је лепота у универзалном значењу. Важан је и критички дискурс, ако је ирелевантан, онда нема смерница, нити се може озбиљно запажајуће говорити о уметничком остварењу, његовој снази. Морају делати, постојати критичари који сагледавају квалификовано одговорно, који прате ревносно шта се дешава на уметничкој сцени појединачно и у целости. Данас на жалост у овим временима без савести, критици уметничког остварења се прилази често неодговорно, имамо појаву када се пише или говори оно што се чак и не мисли, једном речју вештачки се врши прилагођавање дневним и укупним приликама како би се без личних последица мисли се на материјалне, критички став, мишљење подударио са оним непостојећим чињеничним који као такав некоме одговара, отуда имамо појаву, лажних награда, лажних уметника и лажних остварења. Оно што је сигурно, уметност високих циљева ће надићи неуметничке или псеудоуметничке вредности. А инспирација ће увек бити хетерогена, различита, што не доводи у питање уметност као уметност.
© Андреја Ђорђе Врањеш
(Прочитано: 105 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.295.087 пута)
