Добродошли!
ОНА ЈЕ ТУ
Она је ту,
одмах иза очаја,
у гомили,
иза леђа очајника,
да се сакрије,
али ја је видим,
ја је осећам.
Она је ту,
бледа ко зид,
ко цигла,
модра ко небо.
Сад се смеје,
док другарици прича,
неку глупу причу,
којом тера језу,
око срца шћућорену.
Она је ту,
на дохват руке,
одмах иза илузија.
Не хаје за мене
и моју просуту страст.
Ту је,
у својим сновима,
не схватајући моје жеље,
патње, страдања, очај…
Dajte mi vina!
Dajte mi vina!
Da ramena svoja otkrijem,
da tajnu u vinu sakrijem.
Dajte mi vina!
Dajte mi vina!
Da ga tiho u mraku pronađem,
da mu svaki milimetar kože
kao svetost naiveću dam na dar!
Dajte mi vina!
Dajte mi vina,
da ga pod suknju sakrijem.
Dajte mi vina,
jer istina nekad u
čaši se skriva.
Настави са читањем “Dajte mi vina – En Fišer – pseudonim (Ružica Radulj)”
C’est l’amour (То је љубав)
Лутајући земљом, корен своје место открива,
продирајући у душу љубав у ћелијама се гнезди,
поносно се диже до неба, пуштајући лист надом прекривен,
кроз додир нежан и пољубац сладак зрна појављују се као звезде.
Јасна кап са изданка винове лозе мелодично капље,
док гудало жице виолине нежно милује,
љубав тихо цвета у срцу где први пут ступа,
и тај одсјај грожђаног сока светлуцави жар распламсава.
Као глисандо вода се у вино ствара од зрелог грожђа,
материја у души када прође филозофија је света,
скидајући тајну првог дрхтања кроз плесни рад,
јер само са вином љубав може у било ком облику да слети.
Напуните црвеним вином пехар живота златан и стар,
заједно са љубавном нотом отвориће ти душу своју,
та мистична, ароматична течност божански је дар,
подсећање на то како љубав изгледа у својој искреној боји.
Да ли је Човечанство променило ову боју са бесом и љубомором,
да ли је декор раскошан као лажни вео преко љубави стављен,
хоће ли материјом духовност да засени и зароби,
Зар се не може зауставити ово што се данас ради?
Као лоза, и љубав у души се сади, ниче и сазрева,
оплеменујући сваку мисао, оживљавајући сваку реч,
вино кроз грло жедно свог подвига слави и пева,
јер није пијанство кад вино искрену мисао лије.
А када године као allegro, vivo или presto прођу за час,
сећање у вечности оставиће траг као кап вина без гласа,
онда оно осећање радости што одзвања у души као бас,
подсећа да наздравимо: за љубав, за живот, за нас!
© Моника Стојанова из Скопља, Република Северна Македонија
Категорија: Млади песници
Настави са читањем “C’est l’amour (То је љубав) – Моника Стојанова”
1. место у категорији одрасли песници – ЉУБАВ И ВИНО 2022.
ШПРИЦЕР БОЛА
Конобаре друже стари донеси ми бело вино
у њега ћу сузе лити, шприцер бола то ће бити.
Никад воду не доноси када боем вино пије,
сузом бола што га пече он ће вино да пресече.
Од живота хтедох мало, није ми се друже дало,
па у вину сад се руше успомене моје душе.
О, Цигани браћо моја, инструменте сви у руке,
свирајте ми песме њене да излече срцу муке.
Свирајте ми песме наше ове мрзле зимске ноћи,
Заборавит кестен очи ни уз вино нећу моћи.
Вај, у ноћи Валентина заљубих се давних дана,
пијућ са њом рујно вино на светога Трифундана.
Кад ми глава клоне болно, нек умукне с цркве звоно,
па кад тело земљом скрију свирајте ми “Мераклију”.
Кад вам који боем сврати, сетите се старог друга,
одсвирајте неку моју песму души у спокоју.
AFORIZMI ZA : LJUBAV I VINO – VEČITA INSPIRACIJA
НЕБУ
Као тихи лахор милујем ти косу
Нешто ми је око срца слатко
Од јутрос ти набубрела недра
Немој само да останеш кратко
Од поноћи па до ситних сати
Бије светлост кроз постељу врелу
Клечим, молим да дан не закасни
Само један за годину целу
Ма зашто те ноћи нису мало дуже
Где су оне зиме, ледени брегови
Срце да ти згрејем, да ти не замрзне
Да окопнимо ко лањски снегови
Ма зашто и зора не остане пуста
Не би ли јутру бранилa да сване
Да заборавим кад си оно дошла
И крајичком ока гледам натенане
U SJAJU PUNOG MJESECA
Sjediš tako sama, tiho na mjesečini,
oči ti gledaju u tamu doline,
gledaš pun mjesec sa suzama
i zavidiš noćnim pticama.
Gdje je otišao i da li će se vratiti,
pružaš svoje ruke u mrak,
zamišljaš čvrsti zagrljaj u struku,
njegove poljupce na svom vratu.
U sjaju punog mjeseca gledaš
u njegovo pismo i riječi utjehe,
kaže da ga čekaš i ustraješ,
iako samoća ubija tvoju dušu.
Morao je otići tog tužnog dana,
tvoj mračni vitez u krvavi boj,
u borbu bez poraza i pobjede
za svog vladara u igri sa sudbinom.
Као вино у ноћи
Хајде… хајде да утамничимо речи!
Очи нека говоре, неразуму суде…
Нек очи љубав беру ил’ жању уместо нас!
Сањајмо наша најлепша винска јутра,
Иако никада више, булбула, плавих ноћи,
Не зачујемо опојни глас.
Срно моја крхка! Хајде допустимо да нас преплави љубав…
Као младо вино што преплави и обузме душу
А озарено срце у усхићењу препозна рај.
Нека венама поново зажуборе потоци страсти,
С антоцијанима оживи неког давног плеса
Заборављени корак и сјај,
Нека нас још једном додирне она божанска радост
Којој се не назире и не зажели никада крај.
Хајде…! Хајде лепа винарице, да нам се језици
Више не саплићу од пијанства,
Од суза, мучних прошлости слика,
Нека се преплићу од песме, од пољубаца, уздаха, љубави…
Звука виолина и доброга вина.
Витице моја, ластавице чедна…
Хајде… хајде да будемо виноград…! Ти буди лоза, ја бићу грозд.
Нека нас позобају птице виноградарице,
Ил’ неки стари распевани дрозд,
Ако икада свету упутимо ружну ил’ погану реч,
Нека нас у сласт деца поједу с хлебом
Ако им кажемо да неко може волети
Сунце и игру, више од њих… и више од нас.
Настави са читањем “Као вино у ноћи – Дејан Крсман Николић”
НЕСАНИЦА
Камен ми је
Узглавље,
Сана немам,
Чекам хујање
Ветра
И плакање стреја.
Узалуд ми сенке
Зборе:
Склопи очи
Урони у сан
Постани светлост
Разлисталих зора.
Чашом вина
Налиј душу
Уместо крви луде,
Нек се ове вечери
Чуда, чудом чуде.
Настави са читањем “НЕСАНИЦА – Латинка Ђорђевић”
“Crveno, volim te”
Čujem neki zveket čaša, i taj
Ukus rujnog vina sladak,
Dok se u daljini svira pesma naša…
I dok nazdravljaš mi,
U očima ti iskru vidim,
I dok svi u moje gledaju,
One samo tebe traže.