Аутор: Sead Vejsilović

Од младог бунтовника
па све до најпознатијег лика
за који су убрзо сви сазнали
и они стари и мали.

Није волео амерички империјализам
против њега је се борио сам
основао је герилски вод
како би одбранио свој род.

И данас се воде о њему приче
његово велико име ЧЕ
када се спомене
суза на оку крене.

Био је одличан социјалиста
и велики комуниста
који се борио за мир и правду
свима је уливао наду.

Једино Че Гевара
није знао да вара
већ је све од себе давао
да би његов народ безбрижно спавао.

После дугогодишње борбе
зарад слободе
ухапшен од стране издајице је био
и на крају је мучки погинуо.

Отворених очију је дочекао крај
надам се да је сад у рај
и да гледа ове светске злобнике
против којих је водио дуге битке.

Ако нешто желим да знам
и све сажето дознам
не морам никог за ништа питати
ја ћу у књизи прочитати.

Са стране бацим сву бригу
док у руци држим књигу
која предивно изгледа и мирише
као и свако слово које и њој пише.

Књиге су заиста вредне ствари
помоћу којих се знање на нивоу обдари
да читам нећу престати
нити ћу их од себе одбацити.

У животу барем једном
треба свак да се дружи с књигом
ал ретко ко то разуме
и протумачити их уме.

Године за годинама брзо измичу
испричаћу вам једну причу
сетих се баш ено
кад једном косисмо сено.

Из сена змија напомолила главу
па гмизећи оде у зелену траву
мислећи да ће уживати у ведром дану
кад оно ниоткуд орао по њу бану.

Зачу се да нешто фрчи
кад оно јеж двориштем трчи
кокошке легле свака на своје јаје
а пас се час стиша а час залаје.

Кола запрежна с коњем долазе
овце из тора ка паши полазе
козе с брстањем наставише
док се у штали краве намирише.

Мачка пошла ка свом ловишту
па јури уплашеног миша по дворишту
при том се појави и дугоушки зека
за сво то време тринаесто прасе ред чека.

Ласте над селом лете
роде к својим родићима слете
гаврани, свраке и вране
све то у селу гране.

Увек је била
права идила
живети на том селу
дочекујући росну зору белу.

Ја Муслиман, ти Православна
носиће нам деца имена славна
Ахмет, Адем, Лазар и Душан
сваки од њих ће бити добро послушан.

Биће у кући дочекан добронамерни гост
Бајрам, Рамазан, Божић и сваки пост
ће се поштовати и узајамно славити
узалуд ће нам зле душе стазу среће палити.

Волећу те и поштовати све твоје
волећеш ме и поштовати све моје
обострана љубав нас неће никад раздвојити
поштовање међу нама ће нас још више спојити.

Ти си ми била једина и прва
Кур’ан, Библија, џамија и црква
све је то наше и заједнички нам је Бог
који је и сведок да си део живота мог.

Новорођенче је остављено
од својих запостављено
ни криво ни дужно
на милост и немилост бива тужно.

Ко зна ко ће га све преузети
и у наручју узети
ко ће му нова породица бити
док ће се његови биолошки родитељи крити.

Други ће га одрасти и школовати
све и свја ће му дати
чак ће му променити и веру
живеће јадно у велику заверу.

Оно није криво што је на свет дошло
нити што је све к врагу пошло
да је могло не би се ни родило
нити би се ишта с њиме догодило.

Убио мајку због пензије
препун беса и тензије
што њиме влада
нема дана да неко не настрада.

Рођену сестру силовао
дрогу по крају диловао
па му све то није довољно
да би се осећао потпуно задовољно.

Отац ножем избо сина
мајка ћерку бацила с висина
брату пререзао врат
сестра с сестром води рат.

Напаствована од стране унука је бака
она му је била мета лака
деда убио унука из пушке
овај млад леже мртав потрбушке.

Пребио га и уврнуо му шију
ударио комшија на комшију
испред продавнице
због неке тамо заједничке љубавнице.

Пацијент напао доктора током дежурства
због необјашњеног упутства
устрелио лопов полицајца
пијани возач ударио саобраћајца.

Путник возача напао
овај главом о волан пао
сви комплетно дођавола отишли
ни слутили нису да су путем без повратка ишли.

Муж у жени смртоносне хице опалио
стан се због неугашене цигарете запалио
опљачкали мењачницу пљачкаши
у сред бела дана се међусобно сукобили рекеташи.

Малолетни деликвенти пали
што су у маркету крали
обијена радња беле технике
опет окривили малолетнике.

Сваког дана црне хронике колико хоћеш
иако о томе чути не желиш и нећеш
ипак се хроника по вестима мота
због тамо неког безвредног скота.

Отишли су тога дана у школу
не слутећи да ће им се ближњи свити у болу
што су им стрељана деца
од стране зла Немца.

Било је то четрес прве у Крагујевцу
кад су напали на недужну децу
и њихове наставнике
величајући своје заставнике.

Група невиних ђака
мала попут зрна мака
изведена је из својих клупа
монструозно нестаде ђачка група.

Пред стрељање је се чуо глас:
Пуцајте, ја и сада држим час
то су наставникове последње речи
иако је знао да тиме не може зло да спречи.

Данас остаје сећање само
ето колико да знамо
како је све то било
и шта је се с децом збило.

Кад ме питају за тебе правим се да не знам ко си
а у срцу вечно ће твоје име да се носи
последње што бих волео да ми се деси
то је да будемо заједно на истој адреси.

Твоја дуга црна коса као ноћ
твоје бело лице ми дају моћ
да истрајем ма колике препреке биле
очи твоје заувек драге и миле
остаће у сећању мом то да знаш
ма колико год другоме љубав да даш.

С другима те никад нисам упоређивати требо
разлика између тебе и њих је као земља и небо
прва и никад последња
за мене одлична никад осредња.

Последње што желим видети и чути
пре него ме судба упути
на пут без повратка
то су очи твоје и твој глас
знај да живео сам само за нас
иако нисмо били заједно
барем смо били под истим небом
а то ми је и те како вредно.

Шта ком смета
што сам с Космета
тамо су гробови мог оца, деде и прадеде
сећања мог краја никада не могу да
избледе.

Космет кад једном у срцу уђе
никад више се не може знати за било шта туђе
само је оно у души и глави
као мали безбрижно сам трчкарао по росној трави.

Сви ми смо као једно
Космет нам је поље медно
вратићемо се њему куд год пошли
увек на крају смо му добродошли.

Ми смо Косметовци посебна врста људи
неки нас хвали, неки нас куди
али како год било да било
као да имамо соколово крило
оно нам за нови лет снагу даје
у грудима вечно остаје.

Дивног ли града и широког ли поља
од Бајра и Тавника па све до Шипоља
простире се град који вековима оста вечан
тамо где су Суви До, спомен рударима и Звечан.

Над градом се простире висока гора
а име јој је Бајгора
реке Љушта, Ибар и Ситница
свака од њих је засебна раскрсница.

Гостољубивост, увек храна укусна и свежа
као јуче да је било кад сам чекао аутобус код Срежа
код три солитера је мој друг имао кућу
а ја отишао по свету у безпућу.

Митровица је у мојој души љубав унела
кренувши од Бошњачке па све до првог тунела
волим и ценим неизмерно све моје суграђане
ниједан град немаше такве грађане
као што наша Митровица има
стално мислим о оним лепим данима.

Да ми је да свако место посетим
да корзоом ветрић летње ноћи осетим
да идем свугде као кад сам био дете
мисли ми непрестано ка мом граду лете.