Брат и сестра

Широм требају бити отворена врата
за свог брата
стално треба бити ту
за своју сестру.

Брат и сестра су после родитеља особе једине
о који треба да се побрине
треба их неизмерно поштовати
и уз њих и у добру и у злу стати.

Свак нек зна
да су један брат и сестра
који су дар од Бога
које требамо чувати као зеницу ока свога.

Родитељи

Прави пријатељи
су били и биће родитељи
који знају искрено да воле
њих наше ране боле
више него нас
ми у њима налазимо спас.

Помоћу њих корачамо прве кораке
не баш тако лаке
ал они су ту
који нам никад пасти је дају.

Они су наш цео свет
једини су нам полет
помоћу којег даље идемо
и уче нас, шта не, а шта смемо.

Боже хвала ти

Боже хвала ти на свему
Боже хвала ти што могу видети лепоту њену
Боже хвала ти за добро и за муке
Боже хвала ти што имам руке
да се могу помолити теби
и што могу бринути о себи.

Боже хвала ти што могу кренути
Боже хвала ти што пред никим не морам клекнути
Боже хвала ти за ствари многе
Боже хвала ти што имам ноге
с којима могу твојим путем ићи
и уз помоћ твоју до циља стићи.

Боже хвала ти за ноћ и дан
Боже хвала ти што може да се оствари сваки сан .

Ти си се само сликао

Чврст карактер ниси имао
радити неке послове ниси ни знао
све ти је послове жена водила
док би се на крају увек на теби кола сломила.

По свету си правио многе бламаже
док су ти женине речи биле драже
па си самог себе у ћелији ставио
све то што си слушајући жену ти наставио.

Ти си се само сликао
жениним речима си народ на муци притискао
водио си се да си неки председник
у ствари си био женин посредник.

И оно што ниси хтео ти си радио
само да би све женине илузије одрадио
жениним вођењем је нестало мира и слободе
рекама и улицама је потекло више крви него воде.

Путеви ме сви ка Косову мом воде

Са Косова сам момче
много волим једно убаво девојче
ој Косово родни крају
мисли ми увек к теби остају.

Нема милине нити раја
без роднога краја
Косово моје у срцу те носим
где год да сам тобом се поносим.

Косовар сам и дичим се тиме
одатле поносно носим своје име
куда год да пролазим
ка Косову ћу опет да полазим.

Путеви ме сви ка Косову мом воде
ој Косово мој мили роде
свуда ћу поћи и отићи
ал ћу на крају увек теби пуног срца стићи.

Ој Косово равна долино моја
увек ће ми фалити лепота твоја
то твоје сво природно благо
реке, планине и све што је срцу драго.

Нана и дедо

Нема више моје нане
да пред кућним прагом насмејана стане
да ме дочека и загрли
једино је она после мајке умела да воли.

Нема више оборелог лица и косе седе
мог драгог и љубазног деде
који би ми из своје старе руке јабуку дао
причајући с њим доста тога сам сазнао.

Била је дивна њихова вечера и ручак
још памтим нанин доручак
и оно што не бих хтео
с љубављу сам јео.

Безброј пута сад да идем у тој кући тамо
једино ћу се сећати само
тог мог лепог детињства
иако чак ни кућа није више иста.

Нана и дедо су посебне особе биле
срцу још увек драге и миле
иако више живи нису
заувек живеће у мислима и срцу.

Мајка и бабо

Жива је то истина
да ни нана, ни дајница, ни тетка, ни стрина
не могу заменити мајку
нити испричати тако лепу бајку.

Само једно знај
да бабов загрљај
ни дедо, ни дајо, ни амиџа, ни нико не може заменити
нити његово присуство одменити.

Најлепша је била она бајка
коју је испричала Мајка
када бих се осећао срећно или слабо
увек је ту био Бабо.

Мајка и бабо су једине особе и животу
које због нас оставе своју младост и лепоту
борећи се да нас изведу на прави пут
радећи по ножицама танак прут.

Све је то Србија мој брале

Од Суботице и Новог Сада па до Краљева
од Неготина и Бора па до Ваљева
од Београда и Крагујевца па до Новог Пазара
од Прокупља и Ниша па до Зајечара
сваки је град прича посебна
Србија је само једна.

Од Куршумлије и Врања па до Лесковца
од Пријепоља и Ужица па до Обреновца
од Чачка и Прељине па до Љига
од Рашке и Ушћа па до Сврљига
све је то Србија мој брале
мани све државе остале.

Од Тутина и Нове Вароши па до Сјенице
од Прибоја и Ариља па све до Сурдулице
од Златибора и Копаоника па до Газивода
од Голије и Увца па до свих изворских вода
што лековите низ брда теку
уливајући се у велику реку
нема ништа лепше на овом свету белом
него кад се прође Србијом целом.

Баба и деда

Оборелог лица и седе косе
заједно шетају док их још старе ноге носе
проживели скоро век и више заједно
дисали уз љубав, тугу, сузе и смех ко једно.

То је права љубав која се дочека
у трајању и више од пола века
иако су стари они се још воле
и једно другом не могу да одоле.

Још првога дана када су се срели
знали су шта су хтели
да сапутници кроз живот једно другом постану
и да заувек заједно и у добру и у злу остану.

Ретко је а и лепо видети бабу и деду
како заједно шетају, живе и једу
како заједно и срећни иду кроз остатак живота
е, то је права љубав и лепота.

Тања

Без обзира каквог сам стања
увек ћу те волети Тања
стално ми у мислима твоје име одзвања
Тања, волим те Тања.

Једина је права истина
да у твојим црним очима попут вина
чаробна моћ постоји нека
привлачан је поглед твој чак и из далека.

Први пут кад сам те угледао
имала си предиван и широк осмех на свом лицу
ја сам у себи помислио и на тренутак стао:
Боже, хвала ти за овакву лепотицу.

Тања, хвала ти што постојиш
Тања, немој ничег да се бојиш
Тања, увек уз тебе бићу ја
Тања, жељо и љубави једина.